Под грузом улик. Неестественная смерть - читать онлайн книгу. Автор: Дороти Ли Сэйерс cтр.№ 60

читать книги онлайн бесплатно
 
 

Онлайн книга - Под грузом улик. Неестественная смерть | Автор книги - Дороти Ли Сэйерс

Cтраница 60
читать онлайн книги бесплатно

Чтобы рассказать новости Чарлзу Паркеру, леди Мэри позвонила из городского дома вдовствующей герцогини.

Глава 17
Красноречивый мертвец

Я достаточно знал Манон: зачем же так сокрушаться над несчастьем, которое давно следовало предвидеть?

Аббат Прево.
История кавалера де Грие и Манон Леско [87]

Буря налетела среди прекрасного свежего дня с ясным небом, и сильный ветер покатил по голубым скатам небес груды облаков.

Обвиняемый целый час пререкался со своими адвокатами, и наконец они вошли в здание суда, и даже классическое лицо сэра Импи раскраснелось меж крыльев парика.

— Ничего не собираюсь рассказывать, — решительно заявил герцог. — Так поступить — мерзость. Понимаю, мне не удастся вам запретить вызвать ее в качестве свидетеля, если она настаивает. Очень благородно с ее стороны. Но я себя чувствую последним негодяем.

— Остановимся на этом, — решил Мерблс. — Произведет хорошее впечатление. Пусть ведет себя по-джентльменски. Это нравится.

Рано вставший репетировать речь, сэр Импи кивнул.

Первый свидетель в этот день стал полной неожиданностью. Женщина назвала свое имя и адрес — Элиза Бриггс. Она была известна как мадам Бигет с Нью-Бонд-стрит, парфюмер и косметолог. Элиза имела обширную аристократическую клиентуру из женщин и мужчин и отделение в Париже.

Покойный был несколько лет ее клиентом в обоих городах. После войны он обратился к ней по поводу оставленных шрапнелью неглубоких шрамов. Он очень заботился о своей внешности, и если можно говорить о тщеславии мужчин, то он определенно был тщеславным. Сэр Уигмор не сделал попытки устроить перекрестный допрос, и удивленные благородные лорды переглянулись.

Сэр Импи Биггс, подавшись вперед, выразительно постучал указательным пальцем по бумагам и начал:

— Милорды, мы считали это дело настолько очевидным, что не видели смысла представлять алиби…

В этот момент судебный пристав, пробившись сквозь водоворот людей у входа, взволнованно подал ему записку. Адвокат прочел, порозовел и, окинув взглядом зал, громким голосом — таким громким, что проник даже в глухие уши герцога Уилтширского, — продолжил:

— Рад сообщить, что наш пропавший свидетель здесь! Я приглашаю лорда Питера Уимзи.

Свидетель показал следующее:

— Я, Питер Дэс Бредон Уимзи, прихожусь обвиняемому братом. Проживаю на Пикадилли-стрит, в доме номер сто десять «а». Вследствие того, что прочитал на промокательной бумаге, подлинность которой сейчас признаю, я отправился в Париж в поисках определенной дамы. Имя этой госпожи — мадемуазель Симона Вондераа. Оказалось, что она уехала из Парижа с неким ван Хампердинком. Я последовал за ними и, встретившись с ней в Нью-Йорке, попросил дать мне письмо, которое Кэткарт написал в ночь своей смерти (оживление в зале). Я представляю это письмо с подписью мадемуазель Вондераа в углу, чтобы его могли идентифицировать, если Уигги попытается вас охмурить (Смех в зале, в котором потонул протест обвинителя.) Прошу прощения, старина, что не предупредил заранее, но я получил его только позавчера. Спешил как мог, но пришлось приземлиться возле Уайтхейвена. Проблемы с мотором. Если бы на полмили раньше, вы бы меня не дождались. (Аплодисменты, поспешно пресеченные председателем суда.)

— Милорды, — начал сэр Импи, — вы свидетели, что я ни разу в жизни не видел этого письма. Понятия не имею о его содержании, но уверен, что оно определенно полезно в деле оправдания моего благородного клиента, и поэтому намерен — нет, горю желанием — немедленно приобщить его к документам в том виде, как оно есть, без изучения относительно содержания.

— Необходимо установить, что письмо написано почерком покойного, — вмешался председатель суда.

Перья журналистов бешено строчили по бумаге. Пишущий для «Дейли трампет» долговязый молодой человек в предвкушении скандала в высших сферах жадно облизал губы, не подозревая, что минуту назад от него уплыла новость куда пикантнее.

Чтобы идентифицировать почерк, пригласили мисс Лидию Кэткарт, а письмо передали председателю суда, который объявил:

— Текст на французском. Необходимо привести к присяге переводчика.

— Обратите внимание, что обрывки слов на промокательной бумаге — это отпечатки строк данного письма, — неожиданно сказал свидетель. — Прошу прощения, что не упомянул об этом раньше.

— Этот свидетель пытается выдать себя за эксперта? — испепеляющее сверкнул глазами сэр Уигмор.

— Еще бы. И вижу, что свалился Уигги как снег на голову.

Бигги-Уигги — парни класс,
В суд ввалились в этот час…

— Сэр Импи, вы должны призвать своего свидетеля к порядку.

Лорд Питер усмехнулся и, пока искали и приводили к присяге переводчика, молчал. Когда наконец стали читать письмо, зал затаил дыхание.

«Riddlesdale Lodge, Stapley, N. E. Yorks.

le 13 Octobre, 1923.


Simone, — Je viens de recevoir ta lettre. Que dire? Inutiles, les prières ou les reproches. Tu ne comprendras — tu ne liras même pas.

N’ai-je pas toujour su, d’ailleurs, que tu devais infailiblement me trahir? Depuis dix ans déjà je souffre tous les tourrments que puisse infliger la jalousie. Je comprends bien que tu n’as jamais voulu me faire de la peine. C’est tout justementest cette insouciance, cette légèreté, cette façon séduisante d’être malhonnête, que j’adorais en toi. J’ai tout su, et je t’ai aimée.

Ma foi, non, ma chère, jamais je n’ai eu la moindre illusion. Te rappelles tu cette première rencontre un soir au Casino? Tu avais dix-sept ans, et tu étais jolie à ravir. Le lendemain tu fus à moi. Tu m’as dit, si gentiment, que ti m’aimais bien, et que j’étais, moi, le premier. Ma pauvre enfant, tu en as menti. Tu riais, toute seule, de ma naïveté — il y avait bien de quoi rire! Dès notre premier baiser, j’ai prévu ce moment.

Mais écoute, Simone. J’ai la faiblesse de voloir te montrer exactement ce que tu as fait de moi. Tu regretteras peut-être un peu. Mais, non — si tu pouvais regretter quoi que ce fût, tu ne serais plus Simone.

Il y a dix ans, la veille de la guerre, j’étais riche — moins rich que ton Américain, mais assez riche pour te donner l’établissement qu’il te fallait. Tu étais moins exigeante avant la guerre, Simone — qui est-ce qui, pendant mon absence, t’a enseigné le goût du luxe? Charmante discrétion de ma part de ne jamais te le demander! Eh bien, une grande partie de ma fortune se trouvant placée en Russie et en Allemagne, j’en ai perdu plus de trois-quarts. Ce que m’en restait en France a beaucoup le diminué en valeur. Il est vrai que j’avais mon traitement de capitaine dans l’armee britannique, mais c’est peu de chose, tu sais. Avant même la fin de la guerre, tu m’avais mangé toutes mes économies. C’était idiot, quoi! Un jeune homme qui a perdu les trois-quarts de ses rentes ne se permet plus une maîtresse et un appartement Avenue Kléber. Ou il congédie madame, ou bien il lui demande quelques sacrifices; je n’ai rien osé demander. Si j’étais venu un jour te dire, “Simone, je suis pauvre” — que m’aurais-tu répondu?

Вернуться к просмотру книги Перейти к Оглавлению Перейти к Примечанию