Примечания книги: Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны - читать онлайн, бесплатно. Автор: Миле Белаяц

читать книги онлайн бесплатно
 
 

Онлайн книга - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны

В книге видного сербского ученого, директора Института новейшей истории Сербии, доктора исторических наук Миле Белаяца "Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны", впервые опубликованной на русском языке, скрупулезно исследуются все попытки пересмотра истории Великой войны, её природы, причин и "изнанки" и дается отпор тем, кто торопится записать Россию и исполнительницу ее "имперской воли" Сербию в число зачинщиков той кровавой бойни и спроецировать это "открытие" на ситуации тридцатых - сороковых и девяностых годов XX века. Монография авторитетного ученого является результатом глубокого анализа солидного корпуса книг, статей и иных публикаций, увидевших свет в Европе и США в период с конца Первой мировой войны и до наших дней.

Перейти к чтению книги Читать книгу « Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны »

Примечания

1

Бјелајац М. 1914–1918. Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата. Београд: Медија Центар «Одбрана», 2014.

2

Fischer F. Griff nach der Veltmacht. Die Kriegzielpolitik Kaiserlichen Deutschland 1914–1918. Düsseldorf, 1961.

3

Ekmečić M. Predgovor // Fišer F. Posezanje za svetskom moći. Politika ratnih ciljeva carske Nemačke 1914–1918. Beograd, 2014. S. X.

4

Уткин А. И. Забытая война // Забытая война и преданные герои. М., 2011. С. 22.

5

См. примечание 3.

6

Fay. S. The Origions of the World War. Vol. I–II. New York, 1928. Перевод на русский язык: Фей С. Происхождение мировой войны. М.-Л., 1934.

7

Подробнее об этом см.: Bjelajac M. Novi (stari) zapleti oko uzroka Prvog svetskog rata pred obeležavanje 100. godišnjice // Tokovi istorije. Beograd, 2013. Br. 1. S. 15–62; Бјелајац М. 1914–1918. Зашто ревизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата; Павловић В. Први светски рат: одговорност и дуго трајање. Поговор // Момбауер А. Узроци Првог светског рата. Београд, 2013. С. 211–221; Vojinović M. Christopher Clark. The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. // Balcanica. Vol. XLIV. Belgrade, 2013. P. 422–432; Радојевић М., Димић Љ. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд, 2014. С. 5–8; Поповић Н. Европски рат 1914. Београд, 2014. С. XVIII–XXII; Љушић Р. Принцип Гаврило (1895–1918). Оглед о националном хероју. Београд, 2014. С. 19–20; Перишић М. Сарајевски атентат. Повратак документима. Андрићград – Вишеград, 2014. С. 7–19; Екмечић М. Предговор трећем издању // Он же. М. Ратни циљеве Србије 1914. Београд – Гацко, 2014. С. XXVII–XXX; Искендеров П. А. Балканские корни Первой мировой войны: правда и вымысел // Славянский мир в Третьем тысячелетии. М., 2014. С. 152–169; Шемякин А. Л. «Балканские воспоминания» Василия Штрандтмана. Драгоценный источник к столетию Первой мировой // Родина. 2014. № 8. Специальный выпуск «Великая война 1914–1918». С. 19–23… Тот факт, что новый всплеск «интереса» к вопросу о «подстрекателях» войны носит чисто политический, а не научный характер, показывает хотя бы хронология. Ведь до 1999 года, на который пришелся пик Косовского кризиса, когда для идеологического обеспечения бомбардировщиков НАТО на Западе вышла масса антисербской «историографической» продукции (как тут не вспомнить Ноэля Малькольма с его шедевром натовского агитпропа «A Short History of Kosovo»), особого ажиотажа он не вызывал. Ученые радовались: «Похоже на то, что пришел к благополучному концу некогда сотрясавший мировую историографию пресловутый и порядком наскучивший всем вопрос об ответственности за войну» (Исламов Т. М. Восточноевропейский фактор в исторической перспективе // Первая мировая война. Пролог XX века. М., 1998. С. 47). Ан нет, «жив курилка!» – когда пришло время, его и впрямь, как заржавленный штык, снова вынули из ножен.

8

McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. Harvard, 2011.

9

Clark C. Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. London, 2012. Перевод на сербский язык: Klark K. Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Beograd, 2014.

10

MacMillan M. The War that ended Peace. The road to 1914. New York, 2013.

11

Вукотић Д. Лакрдија од историје у Центру «Вудро Вилсон» // Политика. 20.09.2014.

12

Hastings M. Catastrophe. Europe Goes to War. New York, 2013 (перевод на сербский язык: Hejstings M. Katastrofa. Evropa ide u rat 1914. Beograd, 2014). P. 22.

13

Одним из таких редких источников, коим «можно доверять», являются «Балканские воспоминания» Василия Николаевича Штрандтмана (Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания / Подгот. текста А. Л. Шемякина. М., 2014). Опубликовав их на русском языке именно сейчас, мы уверены, что они станут серьезным подспорьем в интеллектуальной дуэли с носителями идеи «ревизии истории», которая чем дальше, тем больше становится мировым трендом… Добавим, что коллега Белаяц активно использовал мемуары В. Н. Штрандтмана при написании своей монографии.

14

См., например: Первая мировая война. Энциклопедический словарь / Руков. проекта А. О. Чубарьян; отв. редактор Е. Ю. Сергеев. М., 2014.

15

См. примечание 7.

16

См.: Шимов Я. В. Австро-Венгерская империя. М., 2003. С. 424.

17

Не только Австро-Венгрию, но и Османскую империю (!) пытаются сейчас представить на Западе эдаким «мультиэтническим раем». Точнее, национальную политику Порты трактуют там как постоянное стремление этот «рай» (или «братское единство всех народов Турции, предводимых султаном») обеспечить. Ну а армяне и балканцы объявляются разрушительными элементами – препятствием к реализации столь «умилительной» цели (Мантран Р. Историја Османског царства. С. 600–604. Приведено по: Јовановић Н. Увреда, бес и крв. Српска штампа и Мајски преврат. Београд, 2014. С. 10).

18

Романенко С. А. Югославия: кризис, распад, война. Образование независимых государств. М., 2000. С. 35, 314.

19

Речь идет о Гавриле Принципе и Неделько Чабриновиче.

20

Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания. С. 260.

21

Белаяц М. Армия Королевства Югославия в 1939–1941 гг. // Славянский альманах. М., 2012. С. 182–207.

22

Bjelajac M. Novi (stari) zapleti oko uzroka Prvog svetskog rata pred obeležavanje 100. godišnjice // Токови историје. 2013. № 1. С. 15–62.

23

Бјелајац М. Уочи стогодишњице Првог светског рата // «Политика». 30 новембар – 25 децембар 2013.

24

Берлин, 22. јула 1914 (по старом календару). Нарочит извештај // «Српске новине». 26. јула 1914 (по старому стилю). № 161. С. 2.

25

Јовановић Јован М. Од ултиматума до рата // Српски књижевни гласник (СКГ). 1. Јун 1926. Књ. XVIII. Бр.3. С. 210–211.

26

Митровић А. Србија у Првом светском рату. Београд. 1984. С. 70–71.

27

Српско-аустриски и Европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка). Ниш, 1914.

28

Там же. С. 49.

29

Collected diplomatic documents relating to the outbreak of the European War. (H.M. Stationery Office). London, 1915; Le Livre Orange Russe // Official diplomatic documents relationg to the outbreak of European war. (The Macmillan company). New York, 1916; Српско-аустријски и европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка); Књ. 2 (британска дипломатска преписка); Књ. 3 (руска дипломатска преписка); Књ. 4 (немачка бела књига). Ниш, 1914. (Последние четыре наименования доступны на сайте: www.velikirat.nb.rs)

30

Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Government and International Historians through Two World Wars. (Berghan Books). Providence – Oxford, 1996.

31

Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920 (отв. ред. Krizman B., Hrabak B.). Beograd, 1960. S. 64; Mitrović A. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920. Beograd. 1969.

32

Јовановић Слободан. Конференција мира и питање о ратној одговорности (1920). // Јовановић С. Из историје и књижевности. II. (СКЗ и др.). Београд, 1991. С. 247–251 (С. Йованович вместо термина «комиссия» употребляет термин «комитет». На этот текст наше внимание обратил историк др. Борис Милосавлевич).

33

Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. (текст магистерской диссертации). Београд, 2010. С. 14–15.

34

Selesković Momčilo. Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914–1918. Sorbona, 1919 (Beograd, 1996); Ekmečić Milorad Beleška o ulozi rasizma u određivanju nemačkih ratnih ciljeva 1914–1918” // Ekmečić M. Ogledi iz istorije, drugo izdanje. (Službeni list SRJ). Beograd, 2002. S. 273–284; Ристовић Милан. Црни Петар и балкански разбојници. Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима (1903–1918). (УДИ – Чигоја штампа). Београд, 2011.

35

Примером служит профессор истории Йельского университета (Yale University) Тимоти Снайдер (Snyder T. Hitler’s Logical Holocaust // The New York Review of Books. Dec. 20. 2012. (http://www.nybooks.com/articles/archives/ 2012/dec/20 /hitlers-logical-holocaust/.)

36

McCarthy Justin. Death and Exile: The Ethnic Cleansing of Ottoman Muslims, 1821–1922. (Darwin Press). Princeton N.J, 1995.

37

Yavuz M. Hakan, Sluglett P. (eds). War & Diplomacy. The Russo-Turkish War of 1877–1878. Utah University Press, 2010. (См.: Introduction – Laying Foundations for Future Instability. Р. 1, 2, 4; См. также текст на обложке. По словам составителей, в сборнике «argues that the key events that portended the begining of the end of the multiethnic Ottoman Empire were the Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Treaty of Berlin. The essays in this volume analyze how the war and the treaty permanently transformed the political landscape both in the Balkans and Caucasus. The Treaty marked the end of Ottoman hegemony in the Balkans… By introducing the unitary nation state as the new organizing concept, the treaty planted the seeds of future conflict, from the Balkan Wars of 1912–1913 and the First World War to recent civil wars and ethnic cleansing in former Yugoslavia. The magnitude of the defeat… and territorial loses that followed proved fatal to the project of Muslim liberal reform and modernization that the Ottoman state had launched in the middle of the nineteenth century». В предисловии (С. 2) можно обнаружить и следующее утверждение: «Montenegro obtained most of the Albanian-inhabitet territories of Nikšić, Podgorica and Bar». Об этом пишут Кемаль Силай (Kemal Silay, Indiana University Bloomington) и Али Яйцы-оглы (Ali Yayciogly, Stanford University).

38

Yavuz M. Hakan, Blumi Isa (eds.). War and Nationalism. The Balkan Wars, 1912–1913, and their Sociopolitical Implications. Utah University Press, 2013; Балкански рат 1912/1913: Нова виђења и тумачења – The Balkan Wars 1912/1913: New Views and Interpretations. (Отв. ред. Рудић Срђан, Милкић Миљан. Институт за стратегијска истраживања – Историјски институт). Београд, 2013; Први балкански рат 1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и Македоније 1912) – The First Balkan War: Social and Cultural Meaning (on the 100th Anniversary of the Liberation of the Old Serbia and Macedonia). (отв. ред. Растовић Александар. Филозофски факултет у Нишу). Ниш, 2013.

39

Clark Christopher. The Sleepwalkers – How Europe Went to War in 1914. London: Harper, 2012. Р. 43, 71, 74, 75, 76. («Если коротко, то администрация Габсбургов относилась к новым провинциям так, чтобы они являли собой показательный пример того, насколько эффективно и гуманно правление Габсбургов… К 1914 г. Босния и Герцеговина по степени развития были сопоставимы с остальными областями монархии». Р. 75)

40

Фердинанд није желео рат против Србије // НИН. 26.06.2014. С. 56–59 (интервью с М. Раухенштайнером)

41

Okey Robin. Taming Balkan Nationalism. The Habsburg ’Civilizing Mission’ in Bosnia, 1878–1914. (Oxford University Press). NY., 2007. С. VIII.

42

Об ошибочности сделанных Кларком оценок речь пойдет в главе «Столетняя годовщина событий – возобновление обсуждения и полемики». См. также содержательный критический анализ, представленный историком Марией Тодоровой, а также аргументированные опровержения и ясные наблюдения, сделанные историком Милошем Воиновичем на основании произведений мировой литературы (Balcanica. XLIV. 2013. Str. 422–433).

43

Ковић Милош. Гаврило Принцип, Документи и сећања. (Прометеј – РТС). Нови Сад, Београд, 2014, С. 20–24.

44

Horvat Josip. Pobuna omladine 1911–1914 (priredio Branko Matan). (SKD Prosvjeta Gordogan). Zagreb, 2006. S. 172; Despot Igor. Balkanski ratovi 1912–1913. i njihov odjek u Hrvatskoj. (Plejada). Zagreb, 2013. S. 189–268.

45

Цит. по: Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus). Zagreb, 1989. S. 142–143. (Речь депутата А Хорвата на заседании Сабора 10 августа 1914 г.)

46

Remak Joachim. 1914 – The Third Balkan War: Origines Reconsidered // Journal of Modern History. № 43. 1971. (повторно опубликовано в: Koch H.W. (ed.). The Origins of the First World War: Great Power Rivalry and German War Aims. 2nd edn. London, 1984. Р. 101–27).

47

Габрић Ненад П. Јован Јовановић Пижон и европска дипломатија Србије (1913–1918). (Завод за уџбенике). Београд, 2011. С. 138–139.

48

Mombauer Annika (ed.). The origins of the First World War: Diplomatic and military documents. (Manchester University Press). Manchester – New York, 2013. Р. 127. (Prince Willhelm Stolberg-Wernigerode to Gotlieb von Jagow, State Secretary, Private letter, Vienna, 18 July 1914, R. 20 July)

49

Она же. The origins of the First world war, Controversies and consensus. (Longman) London, 2002. Р. 206–207 (сербское издание: Момбауер Аника. Узроци Првог светског рата, Спорења и сагласности. (CLIO) Београд, 2013. С. 177–178); Rauchensteiner Manfried. Der Tod des Doppeladlers: Osterreich-Ungarn und Erste Welt Krieg. Graz, Vienna and Cologne, 1993. С. 85 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 178, 188); Würthle Friedrich. Die Spur führt nach Belgrad: Die Hintergrunde des Dramas von Sarajevo 1914. Vienna, 1974; Strachan Hew. The First World War. Vol. I: To Arms. Oxford, 2001.

50

Cornwall Mark. Serbia // Wilson K. (ed.) Decision for War 1914. (St. Martin Press) New York 1995. Р. 83–84 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 177, 188); Dedijer V. Sarajevo 1914. Beograd, 1966 (1979), (англ. издание: The Road to Sarajevo. London, 1967; франц. издание: Sur la route de Sarajevo. (Gallimard) Paris, 1969).

51

Janz Oliver. 14 Derr Groesse Krieg. (Campus Verlag GmbH) Frankfurt am Main, 2013 (сербское издание: Јанц Оливер. 14. Велики рат. (Прометеј) Нови Сад, 2014. С. 69); Stevenson David. Cataclysm. The First World War as Political Tragedy. New York, 2004. Р. 10; Kramer Alan. Dynamic of Destruction, Culture of Mass Killing in the First World War. Oxford University Press, 2007. Р. 109.

52

Јанц О. Указ. соч. С. 40.

53

Блед Жан Пол. Франц Јозеф. (CLIO, Глас српски) Београд, 1998. С. 604–607 (французское издание: Bled Jean-Paul. Fraçois Joseph. (Fayard) Paris, 1987).

54

Там же. C. 604.

55

Becker Jean-Jacques. L’anée 14. (Armand Colin) Paris, 2013 (второе издание). Р. 48–49.

56

Мекензи Дејвид. Апис. Горњи Милановац, 1989. С.132 (MacKanzie David. Apis: The Congenial Conspirator. The Life of Colonel Dragutin T. Dimitrijević. (East European Monographs) Boulder, 1989.)

57

Имеется в виду историк М. Живанович; см: Живановић Милан Ж. Апис, Солунски процес хељаду деветстотина четрнаесте. (Прометеј) Нови Сад, 2015 (первое издание – 1955); см. также предисловие ко второму изданию книги Живановича: Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања и даље траје. С. vii – xxv.

58

Мекензи Дејвид. Указ. соч. С.144 (MacKanzie David. Оp. Cit. P. 137.).

59

Mitrović Andrej. Prodor na Balkan, Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908–1918. (NOLIT). Beograd, 1981 (второе издание – 2011); Он же. Србија у Првом светском рату. (СКЗ) Београд, 1984 (английское издание: Mitrović Andrej. Serbia’s Great War 1914–1918. (Hurst & Co.) London, 2007); См. также: Он же. Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom // Fišer Fric. Savez elita. (NOLIT). Beograd, 1985. S. 9–53.

60

Екмечић Милорад. Стварање Југославије 1790–1918. Београд, 1989; Он же. Ратни циљеви Србије 1914. године. 1973 (1990). (Для нас особый интерес представляет предисловие ко второму изданию).

61

Dedijer V. Sarajevo 1914, Beograd, 1966 (1979).

62

Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992.

63

Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914 (Далее – ДСПКС). Београд, 1980 (1981, 1982, 1984, 1986, 2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014); В книге II – три приложения: Српска народна одбрана 1906; Организација српска одбрана 1907; 1903–1914. (Замысел публикации родился в марте 1964 г., после чего была сформирована редколлегия. В феврале 1966 г. утверждена методология публикации и были назначены ответственные редакторы каждого тома. См. также по теме: Дипломатска преписка Краљевине Србије. Књига I (1 января 1902 – 1 июня 1903). Отв. ред. Владимир Чорович. (Државна штампарија Београд) Београд, 1933; Записници седница Министарског савета Србије 1915–1918 (отв. ред: Д. Јанковић, Б. Храбак). (Архив Србије) Београд, 1976.

64

Antić Čedomir. Crisis and Armament, Economic Relations between Great Britain and Serbia 1910–1912 // Balcanica. XXXVI. 2005. S. 151–161; Pavlović Vojislav. La troisième guerre balkanique. La France et les tentatives des Alliés de créer une nouvelle alliance balkanique 1914–1915 // Balcanica. XXXVIII. 2007; Растовић Александар. Енглези и умешаност Србије у Сарајевски атентат // САНУ, Зборник за историју БиХ. № 5. 2008. С. 261–271.

65

Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. Београд, 2010. Сербский историк Чедомир Антич ранее защитил магистерскую диссертацию «Sir Ralph Paget and British Policy towards Serbia from 1910 to 1913» (Bristol, 2002). В 2006 г. опубликована в качестве монографии в белградском Институте балканистики: Antić Č. Ralph Paget, A Diplomat in Serbija. Belgrade, 2006.

66

Stanković Đ. Nikola Pašić, Saveznici i stvaranje Jugoslavije. (NOLIT) Beograd, 1984; Он же. Никола Пашић и југословенско питање. I–II. (БИГЗ) Београд, 1985; Он же. Сто говора Николе Пашића, Вештина говорништва државникА. (РАД) Београд, 2007. Књ. 1. С. 359.

67

Там же. С. 360–361 (Это выступление было напечатано в качестве отдельной брошюры, имевшей большое политическое и дипломатическое значение); тот же текст опубликован в: Стојановић Дубравка (отв. ред. Никола Пашић у Народној скупштини. III. Београд, 1997. С. 528–538).

68

ДСПКС. Књ. VI. Свеска 3. Београд, 1983. Док. 445. С. 470. Отправлено из Вены 20 октобря 1913 г. (по старому стилю).

69

Габрић Н. Указ. соч. С. 80. (Masaryk T.G. Светска револуција – ратне успомене и разматрања 1914–1918. Књ. VI. Београд, 1935. С. 27–28.)

70

Lazarević Milan. Pašić nudio nagodbu Beču, Zanimljivo otkriće češkog istoričara // «Danas». 30.11.2012.

71

Hantsch Hugo. Leopold Graf Berchtold. Grandseigneur und Staatsmann. (Verlag Styria), Graz, 1963. I. S. 369–373; см. также: Kos Franz Josef. Die politischen und wirtschafentlichen Interessen Ostereich-Ungarns und Deutschland in Sudosteuropa 1912/13 die Adriahafen, die Saloniki, die Kavalafrage. Wiena un Weimar, 1996. С. 224.

72

Первый председатель чехословацкого правительства и глава делегации на Парижской мирной конференции 1919 г.

73

Габрић Н. Указ. соч. С. 78–81

74

Једно аустријско мишљење о пореклу Светског рата // Ратник. Св. VII–VIII. 1928. С. 215–221.

75

Watson Alexander. Ring of Steel. Germany and Austria-Hungary at War 1914–1918. (Allen Lane, Penguin Books) 2014. С.7.

76

Otte T.G. July Crisis. The World’s Descent into War, Summer 1914. (Cambridge University Press) 2014. Р. 224.

77

Tunstall Jr. Graydon. Planning for War Against Russia and Serbia, Austro-Hungarian and German Military Strategies, 1871–1914. (Columbia University Press) NY, 1993. Р. 202–203.

78

Цит. по: Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 37 (BayHSta-München, MÄ, Nr.2481/2, донесение от 30 июня 1914).

79

Там же.

80

Поповић Чеда. Сарајевски атентат и организација ’Уједињење или Смрт’ // Nova Evropa. Кnj. XXV. Br. 8. 26. jul 1932. Str. 400–401.

81

Dedijer V. Sarajevo… S. 652 («Политика». 26. aприл 1926).

82

Прибичевић Адам. Мој живот. (Просвјета) Загреб, 1999. (См. главу «Неодговорност Србије за рат 1914. године». С. 37–44; особенно см. с. 41); Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus) Zagreb, 1989. S. 10, 27, 34.

83

Там же. С. 41.

84

Цит. по: Љушић Радош. Принцип Гаврило (1985–1918), Оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 308.

85

Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания (подготовка текста, вступительная статья, примечания А. Л. Шемякина). М., 2014. С. 244.

86

Там же. С. 242.

87

Там же. С. 265.

88

Цит. по: Перишић Мирослав. Сарајевски атентат, Повратак документима. (Андрићев институт) Андрићград-Вишеград, 2014. С. 11–114; После публикации мемуаров Билинского это письмо также стало предметом общественного обсуждения: Из недавне прошлости // Вечерња Пошта. 7. јануар 1928; отрывок опубликован в газете «Време» 3 апреля 1928 г.; оригинал: Kriegsschuldfrage. Март 1928. С. 260–263 (См.: Pfefer L. Istraga u Sarajevskom atentatu. Zagreb, 1938. С. 155).

89

Дедијер В. Указ. соч. С. 333. (Автор ссылается на: Biliński Leon. Wspomnenia i Dokumenty 1846–1922. (F. Hoesicka) Warszawa, 1925. II. S. 223)

90

Екмечић М. Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918 // «Печат». № 295. 2013. С. 29.

91

Mitrović А. Prodor na Balkan. S. 144, 146.

92

Там же. S. 145.

93

Цит. по: Димић Љ., Радојевић М. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд, 2014. С. 67–68. (Указанные авторы цитируют документ (сноска № 104) по: Јовановић Ј. М. Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. I. С. 14).

94

Там же. С. 68

95

Там же. С. 68 (сноска № 105).

96

Mitrović А. Prodor na Balkan… S. 148–149. В своих мемуарах Билинский отрицает это или умалчивает об этом. Однако из письма Потиорека к Билинскому видно, что тот разделял мнение о «необходимости подготовки к большой войне» (См. комментарии Милана Чурчина к: Pfefer L. Op. cit. S. 155).

97

Трубецкој Г. Н. Рат на Балкану 1914–1917 и руска дипломатија. (Просвета) Београд, 1994. С. 11. Книга на языке оригинала опубликована в Монреале в 1983 г. Осенью 1914 г. Трубецкой стал следующим после Н. Г. Гартвига российским посланником в Белграде.

98

Clark С. Op. cit. P. 56.

99

ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 290–291. Док. 155. Обращаем внимание, что этот самый ранний документ подписывает Туцакович, а более поздние – Ездич. Правильно – наоборот, так как Туцакович сменил Ездича. (Dedijer V. Указ. соч. С. 656–657; Живановић Милан. Указ. соч. С. 432–433.)

100

ДСПКС. С. 331. Док. 198.

101

Там же. С. 337–339. (МВД – МИД)

102

Там же. С. 344. Док. 210. «Начелство Округа подринског – Шабац, пов. бр. 85, командиру 5. чете граничне трупе Лозница». Этот документ из историков первым обнаружил Владимир Чорович в архиве Верховного суда в Сараево. Якобы в 1914 г. его нашли и присвоили австро-венгерские власти в оккупированной части Сербии. На документе стот подпись «Ездич». Однако Ездич в то время уже не был начальником Подринского округа. Из газеты «Српске новине» за май-июнь 1914 г. не удалось узнать точную дату назначения Туцаковича. Майор Вулович начальником V района назначен 9 (22) мая («Српске новине». 11 (24) маја 1914). До этого служил в Оперативном отделении генштаба.

103

Там же. С. 342–344. Док. 209.

104

Батаковић Душан Т. Сукоб војних и цивилних власти у Србији у пролеће 1914 // Историјски часопис. №. XXIX–XXX. 1982–1983. С. 477–492; Мекензи Дејвид. Апис. (ЛИО – Еурографик) Горњи Милановац, 1996; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији 1903–1914. Београд, 1998; Јагодић Милош. Нови крајеви Србије (1912–1915). Београд, 2013; Иветић Велимир. Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (рукопись докторской диссертации). Београд, 2013.

105

ДСПКС. С. 345–346. Док. 212.

106

Там же. С. 346–347. Док. 214. Полковник Живко Павлович находился вместе с семьей на лечении за границей.

107

Бомбы никто не видел. Донесения, получаемые полицией, опирались лишь на тот факт, что некий младший унтер-офицер нес тяжелый чемодан (!).

108

ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. Док. 230. С. 363–366. Апис написал объяснительню записку 8/21 июня, а передал начальнику на следующий день через полковника Миливоя Зечевича. По-видимому, во время ареста у Аписа был конфискован черновик рапорта, более обширный, но идентичный по содержанию. (Dedijer V. Op. cit. С. 658–660.)

109

Dedijer V. Op. cit. S. 684–685. (Ответ Аписа почерпнут из архивных документов Салоникского процесса; о звявлении Евтича см.: Ljubibratić D. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo, 1964. S. 159); Ковић Милош. Гаврило Принцип… С. 178–179.

110

Pfefer L. Op. cit. S. 101. Речь идет о донесении, которое гражданская администрация Подринского округа направила начальнику V пограничного района с целью получения разъяснений.

111

Цит. по: Казимировић Васа. Црна рука, Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунског процеса 1917. године. (Прометеј) Нови Сад, 2013. С. 620. (Автор цитирует документ по: Bogicevic M. Weitere Einzelheiten über das Attentat von Sarajevo. Kriegsschuldfrage. III. S. 440.)

112

Шарль Дюсе преподавал предмет «единоборство» (фехтование) с осени 1891 г. по 1 мая 1923 г. Сначала по договору, а затем в качестве штатного старшего преподавателя. (Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије. Београд, 1925. С. 231).

113

Црњански Спасојевић В. Белгијанци дали Принципу пиштољ // «Вечерње новости». 5. март 2014. С. 17; Во время приобретения наганов «Драгомир Здравкович» уже не конкретный человек, а часть названия скобяной лавки «Драгомир Здравкович и сыновья», расположенной на Караджорджевой ул. д. 43. Основатель магазина умер в 1908 г. Дело унаследовали его сыновья: Танасие, Александр, Милан и Джордже (Костић Миливоје М. Успон Београда. Београд, 1994. С. 178).

114

Николић Градимир. Мирно спавај војводо. Београд, 2012. С. 150–151. В книге упоминается, что оружие из Эрсталя было отправлено Шарлю Дюсе.

115

Dedijer V. Op. cit. S. 660–661 (автор ссылается на: Nešković Borivoje. Istina o Solunskom procesu. Beograd, 1953, S. 259–260).

116

Dedijer V. Op. cit. S. 657.

117

Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 8701. Фасцикла 1. Белешке министра војног Душана Стефановића.

118

Les Documents diplomatiques français 1871–1914 (Далее – DDF). Troisiéme Série 1911–1914. Vol X. P. 630. Doc. 437. Descos à Viviani 24. juin 1914.

119

Pfefer L. Op. cit. S. 116–117.

120

Dedijer V. Op. cit. S. 680–681.

121

ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 475. Сноска. 1. Веснич докладывает о разговоре с Вивиани. Во французских документах нет сведений о встрече с Вивиани, однако имеется записка Ферри. См.: DDF. Troisiéme Série 1911–1914. Tom X. Doc. 466. P. 670. Это только четверть документа, который составители получили от супруги А. Ферри. Она передала им перепечатанный отрывок из бумаг своего супруга – помощника государственного секретаря (комментарий № 2 составителей). Предложение гласит: ”Le gouvernement serbe avait même averti le gouvernement austrichien qu’il avait eu vent du complot”.

122

Isaac J. Un debat historique. 1914. les problemes des origines de la guerre. (Rieder) Paris. 1933. P. 250. Обширный комментарий впервые опубликован в: DDF. Tom X. Doс. 463. P. 664.

123

Јовановић Јован М. Пред Сарајевски атентат // СКГ. 1926. Књ. XVIII. Вып. 7. С. 44

124

Dedijer V. Op. cit. S. 886. Сноска. 157; Политика. 4. децембар 1926. С. 7.

125

Vesnić Radoslav. Dr Milenko Vesnić gransenjer srpske diplomatije. (Centar za studije Jugoistočne Evrope. Fakultet političkih nauka) Beograd, 2008.

126

DDF. Tom X. Doc. 463. P. 667. Budapest. 30 juiOp. cit. № 79: “…Tous rapellent la démarche que le Ministre de Serbie. M. Yovanovitch. aurait faite il y a quelques jours au Ballplatz. pour signaler les dangers qui attendient l’Archduc en Bosnie…”

127

ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 468. Док. 331. Министерство иностранных дел Королевства Сербия – Посольству… Вена. Пов. Бр. 2431. 21. VI/4. VII 1914.

128

Там же. С. 470. Док. 334. Телеграм Пов. бр. 2481 отправлена 4. VII в 8.30, принята в Белграде в 10.37.

129

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 238. Эрцгерцог похоронен 4 июля. Следовательно, Штрандтман, по-видимому, прибыл в Белград 5 июля.

130

Dedijer V. Op. cit. S. 695–696.

131

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 696 (автор цитирует по: Urbansky von Ostrymiecz A. Conrad von Hötzendorf und die Reise des Thronfolgers nach Sarajevo. Berliner Monatshefte. Mai 1929).

132

Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат // СКГ. 16 септембар 1925. Књ. XVI. № 2 С. 129–130.

133

Перишић Мирослав. Сарајевски атентат. Док. 12. С. 128–129, 507–513 (Приложены цветные снимки документа и его фрагментов, подвергнутые экспертизе).

134

Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат… С.130

135

Раздел «Отношение Австрии к проблеме ответственности за начало войны и публикации соответствующих документальных источников» (Цит. по: Burz Ulfried. Austria and the Great War: Official Publications in the 1920s and 1930s. // Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Governments and International Historians throуgh Two World Wars. (Berghan) Oxford. 1996. Р. 185).

136

Цит. по: Екмечић М. Да ли прослава, обележавање или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918? // «Печат». 295/2013. С. 28.

137

Вукотић Д. Србија уочи Великог рата као данашњи Иран // «Политика». 21 новембар 2013.

138

Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 49; Поповић Ч. Сарајевски атентат и организација “Уједињење или Смрт” // Nova Evropa. Кnj. XXV. № 8. 26 јul 1932. S. 407–408.

139

Bjelajac M., Krivokapić-Jović G. Primeri naučne kritike. Srpska istoriografija i svet (Uticaj jugoslovenske krize na stranu i domaću istoriografiju). (INIS) Beograd, 2011.

140

Историја Српског народа. (СКЗ) Београд, 1983. Књ. VI – 1. С. 624.

141

Вуксановић-Анић Драга. Стварање модерне српске војске. Француски утицај на њено формирање. Београд, 1993; Милићевић Милић Ј. Реформе војске Србије 1897–1900. Београд, 2002; Ратковић-Костић Славица Б. Европеизација српске војске 1878–1903. Београд, 2007; Бјелајац Миле. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010.

142

Dedijer V. Op. cit. S. 263–517.

143

Dedijer V. Op. cit. S. 277–283. В рамках полемики о причинах Первой мировой войны публицист Слободан Клякич указал на двойные стандарты, которые применяются, когда речь заходит об Обердане и Гавриле Принципе (Кљакић С. Ревизија прошлости у режији великих сила // «Политикa». 9. јун 2013. С. 10–11).

144

Екмечић М. Стварање Југославије… II. С. 487–497, 663, 681–682.

145

Историја српског народа. VI-2. С. 562 (См.: Екмечић М. Интернационални и интерконтинентални покрети из југословенских земаља од краја XVIII вијека до 1914 // Годишњак. XX (1972–1973). С. 122.

146

Gaćinović Radoslav. Mlada Bosna. (Medija centar „Odbrana”) Beograd, 2014.

147

Dedijer V. Op. cit. S. 474–481 (автор ссылается на: Матица Српска. Рукописна збирка. инвентарски број М 255).

148

Ibid. S. 468 (автор ссылается на: Haus-Hoff-Staatsarchiv /HHSTA/. Nachlass Erzherzog Franz Ferdinand /NEFF7 Thronwechsel).

149

Шер Тамара. Први Балкански рат у виђењима аустроугарске штампе на немачком језику; Sheer Tamara. The First Balkan War from the Prospective of Habsburg Empire’s Media // Балкански ратови 1912–1913. Нова виђења и тумачења – The Balkan Wars 1912–1913 New Views and Interpretations. (S. Rudić. M. Milkić. eds). Београд, 2013. С. 277–292, 281.

150

Там же. С. 286.

151

Horvat Josip. Pobuna omladine 1911–1914. (priredio Branko Matan). (SKD Prosvjeta. Gordogan) Zagreb, 2006. S. 211–212 (Работу над этой рукописью Хорват закончил в 1967 г.).

152

Ibid. S. 213–214.

153

Шер Т. Указ. соч. С. 287.

154

Ekmečić M. Impact of the Balkan Wars on Society in Bosnia and Herzegovina // Király B., Djordjevic D. (eds.). East Eуropean Society and the Balkan Wars. New York, 1987. S. 260–285.

155

Despot Igor. Balkanski ratovi 1912–1913 i njihov odjek u Hrvaskoj. (Plejada) Zagreb, 2013. S. 189–258; Гулић Милан. Одјек балканских ратова у Далмацији. Reflections of the Balkan Wars in Dalmatia // Балкански ратови 1912–1913. Нова виђења и тумачења… С. 353–380.

156

Despot I. Op. cit. S. 203.

157

Ibid. S. 205–206.

158

Ibid. S. 207–208.

159

Гулић М. Указ. соч. С. 363–365.

160

Там же. С. 355.

161

Там же. С. 361–362.

162

Там же. С. 364.

163

Там же. С. 370. Гулич напоминает читателю на подзабытые работы Милана Ж. Миловановича: Миловановић М. Ж. Дубровник у борби за уједињење. 1908–1918. Београд, 1962; Dve demonstracije u Splitu i Šibeniku 1912. гodine // Radovi Instituta Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zadru. III (1957). S. 327–350.

164

Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Srpsko-hrvatski politički odnosi. (Globus) Zagreb, 1989. S. 10–11.

165

Јефтић Боривоје. Сарајевски атентат. Сећања и утисци. Сарајево, 1923; Tartalja Oskar. Veleizdajnik – Moje uspomene iz borbe protiv Crnožutog Orla. Split, 1928; Masleša Veselin. Mlada Bosna. Beograd, 1945; Љубибратић Драго. Гаврило Принцип. Београд, 1959; Он. же. Владимир Гаћиновић. (НОЛИТ) Београд, 1961; Bogićević Vojislav. Sarajevski atentat 28. VI 1914. Pisma i saopštenja. (Svjetlost) Sarajevo, 1965; Dedijer V. Op. cit.; Horvat J. Op. cit.

166

Bjelajac M., Trifunović P. Između vojske i politike. Biografija generala Dušana Trifunovića 1880–1942. Beograd, 1997. S. 60. Сведения почерпнуты из неопубликованной рукописи генерала и министра Трифуновича, который во время Церской битвы в Комбинированной дивизии отвечал за связь.

167

ДСПКС. Књ. VII. Вып. 2. 1/14. мај – 22. јули / 4. август 1914. (отв. ред.: Дедијер В., Анић Ж.) Београд, 1980. Док. 26, 104, 166, 175, 176, 280.

168

Поповић Ч. Указ. соч. С. 407–408. Эти слова совпадают с прочими свидетельствами, в том числе и показаниями, озвученными в ходе Сараевского процесса. Подсудимые на нем утверждали (а после войны и писали), что они сначала обратились к Цигановичу, а он перенаправил их к Танкосичу, которого они попросили снабдить их оружием. См.: Bogićević Vojislav. Sarajevski atentat. Stenogram glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova. (Državni Arhiv NR BiH) Sarajevo, 1954.

169

Pfefer L. Op. cit. S. 76, 131. О том, что это был Джуро Шарац, Л. Пфеффер узнал из статьи Чеды Поповича, опубликованной в журнале «Нова Европа».

170

Зец Стеван. Аписов тамничар. (Аркаде) Београд, 1987.

171

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 662 (автор цитирует по: Станојевић Станоје. Убиство аустријског престолонаследника Фердинанда. (Напредак) Београд, 1923. С. 46; см. книгу Станоевича: www.velikirat.nb.rs).

172

Живановић Милан Ж. Пуковник Апис. Солунски процес хиљаду девесто седамнаесте. Београд, 1955. С. 556, 557, 559 (факсимиле письма). При регистрации письму присвоен номер «С. пов. № 1249 од 29. марта / 11. априла 1917». На оригинале рукой председательствующего написано, что Димитриевич отказался обсуждать это публично (боялся очной ставки? – М. Б.).

173

Temoignages français sur les Serbes et la Serbie/ Francuzi o Srbima i Srbiji 1912–1918 (отв. ред. Павловић Михаило). (Narodna knjiga) Beograd, 1988. S. 99–100 (документ на французском). S. 264–265 (перевод). Документ на меморандуме министерства иностранных дел. ADMAE. Politique etrangere. Turquie. Guerres balkaniques. XXVI. 16–25 janvier 1913. list 71 (recto et verso).

174

Beсker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 50–51.

175

ДСПКС. Књ. VII. Вып. 2. С. 474–475. Док. 337. Посольство в Париже. Пов. № 170. 21. VI / 4.VII 1914. Получено в Белграде 9. VII.

176

ДСПКС. VII. Књ. 2. С. 428. Донесение из Константинополя.

177

Cornwall Mark. Serbia // Wilson Keith (ed.). Decissions for War, 1914. NY, 1995. P. 55–96, 61.

178

Hantsch Hugo. Leopold Graf Berchtold. Grandseigneur und Staatsmann. 2 vols. Graz – Wien – Köln. 1963. I. S. 360. См. также: Röhl John. Now or never! The Resurgence of Serbia and Germany’s first „blank cheque“ of November 1912; Он же. Wilhelm II. Into the Abyss of War and Exile. 1900–1941. Cambridge University Press. 2013. III. С. 951; О воинственности эрцгерцога после Спрингена см.: Kronenbitter Günther. Krieg im Frieden, DieFührung der k u k. Armee und Grossmachtpolitik Österreich-Ungarns, 1906–1914. Oldenburg Munich, 2003. S. 401.

179

Mombauer Annika (ed.) The origins of the First World War: Diplomatic and military documents… Doc. 39. P. 79–81. Комментарии 24, 25, 26; Doc. 40. P. 81–83 (Записка графа В. Н. Коковцова об встрече царя с министрами, состоявшейся 23 ноябр 1912 г.).

180

Цит. по: Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 45; Бекер ссылается на: Fejtö François. Requiem pour un empire défunt. Histoire de la destruction de l’Autriche-Hongrie. (Le Seuil) Paris, 1993.

181

Fejtö F. Op.cit. P. 246. Фейто опирается на небольшое количество работ: Sosnovsky Theodor. Franz Ferdinand, der Erzherzog Tronfolger. Berlin, 1929; Weissensteiner Friedrich. Franz Ferdinand, der verhinderte Herrscher. Wien, 1964; Kann Robert A. Erzherzog Franz Ferdinand Studien. Vienne, 1986.

182

Bled Jean-Paul. Op. cit. Р. 658.

183

Блед Ж.П. Указ. соч. С. 570.

184

Там же. С. 582–583.

185

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 249–251. (автор ссылается на: Osterreichiches Staatssarchiv Haus-Hof-und Staatsarchiv (HHStA). Nachlass Franz Ferdinand).

186

Ibid. S. 258.

187

Bled Jean-Paul. François Ferdinand d’Autriche. (Tallandier) Paris, 2012 (немецкое издание: Он же. Franz Ferdinand. Böhlau Verlag, 2013; сербское издание: Блед Жан-Пол. Франц Фердинанд. (ДАН ГРАФ) Београд, 2014); Он же. L’agonie d’une morarchie. Autriche-Hongrie 1914–1920. (Tallandier) Paris, 2014.

188

Он же. L’agonie d’une morarchie… Р. 22–23.

189

Блед Ж.-П. Франц Фердинанд. С. 258–259; Bled J-P. L’agonie d’une morarchie… Р. 42.

190

Блед Ж.-П. Франц Фердинанд… С. 298.

191

Там же. С. 284.

192

См. рецензию Велько Станича (Stanić Veljkо) на книгу Бледа о Франце Фердинанде: Balcanica XLIV (2013). С. 418–422; Clark C. Op. cit. P. 291. И Кларк пишет, что Франц Фердинанд в декабре сделал выбор в пользу военного решения.

193

Блед Ж.-П. Франц Фердинанд. С. 275.

194

Hanning Alma. Franz Ferdinand: Die Biografie. Amalthea. 2013; Недавно вышло дополненное (1983) многотомное издание: Aichelburg Wladimir. Erzherzog Franz Ferdinand von Osterreich-Este und Artstetten, 1863–1914. Band I–III. Verlag Berger. 2014.

195

Цит. по: Mitrović A. Prodor na Balkan… S. 165 (автор цитирует по: Conrad von Hötzendorf Franz. Aus meiner Dienstzeit, 1906–1918. 1–5. Wien, 1925. Vol. 3. S. 155, 156).

196

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S.241 (автор цитирует по: Conrad von Hötzendorf Franz. Op. cit. Vol. 3. S. 138)

197

Röhl J. An der Schwelle zum Weltkrieg: Eine Dokumentation uber den ’Kriegsrat’ vom 8 Dezember 1912 // Militärgeschichtliche Mittelilungen. 21.01.1977. № 8.

198

Stevenson David. Op. cit. Р. 10; Јанц Оливер. Указ. соч. С. 69.

199

Sundhaussen Holm. Sarajevski atentat. Srbija i duh 1914. (перевод доклада на конференции, состоявшейся 4 июля 2014 г. в Берлине «Das Attentat von Sarajevo. Serbien und der Geist 1914». См.: http://pescanik.net/sarajevski-atentat-srbija-i-duh-1914/).

200

Mombauer А. The origins of the First World War: Diplomatic and military documents… Р. 158–159 (автор ссылается на: Angelow Jürgen. Der Weg in die Urkastrophe. Der Zerfall des alten Europa 1900–1914. Berlin, 2010. S. 118).

201

Цит. по: Clark С. Op. cit. P. 117 (автор цитирует по: Kronenbitter Günther. Op. cit. С. 71)

202

Ibid. Данное утверждение Кларк не подкрепляет ссылкой на какой-либо источник.

203

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 237.

204

Dedijer V. Op. cit. S. 261

205

Момбауер А. Указ. соч. С. 27–30.

206

Röhl J. Wilhelm… II. Vol. 3. Р. 1074; Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and military documents… Р. 143. Doc. 98.

207

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 773. (автор цитирует по: Czernin Count Ottokar. In the World of War. London, 1919. P. 46).

208

Pfefer Leo G. Op. cit. В Германии Пфеффера подвергли нападкам за то, что его книга «вторит известному тезису о том, что сербское правительство не несло ответственности за покушение» (См.: Буха В. Указ. соч. С. 102. Сноска 277); О мотивах, побудивших его взяться за перо, Пфеффер поведал в интервью загребской газете «Обзор» и в собственной статье в журнале «Новая Европа» (Загреб). В период существования квислингского Независимого государства Хорватия Пфефферу снова пришлось оправдываться.

209

MacMillan Margaret. The War that ended Peace. The Road to 1914. (Random House) New York, 2013. P. 549.

210

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С.244.

211

Екмечић М. Стварање Југославије… II. С. 688–689.

212

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на: «Kriegsschulfrage». Берлин. Июль 1926. С. 485–489).

213

Wegerer Alfred. Der Ausbruchdes Weltkrieges. Hamburg, 1939; Вегерер был постоянным редактором и сотрудником следующих изданий: «Kriegsschulfrage» и «Berliner Monatshefte». В 1923–1937 гг. возглавлял Центральную службу по исследованию причин войны (Zentralstelle für Erforschung der Kriegsursachen).

214

Barnes Harry Elmer. The Genesis of the World War. New York, 1926.

215

Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на Serge V. Mémoires d’un révolutionnaire de 1901 à 1941. Paris, 1951. P. 198–199).

216

Ibid.; Albertini Luigi. Le Origine della Guerra del 1914. I–III. (Bocca) Milano, 1942–1943 (английское издание: The Origins of the War of 1914. I–III. London. 1952–1957 (1965)).

217

Буха В. Указ. соч. С. 87. Сноска 231 (автор ссылается на: Artamonov V. Erinnerungen an meine Militärattachezeit in Belgrad // Berlin Monatshefte. 7–8. 1938).

218

Dedijer V. Op. cit. S. 773. Сноска 9. (автор ссылается на: Übersberger H. Östereich zwischen Russland und Serbien. II. Köln – Gratz, 1958. S. 239–305).

219

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 224. 230–231, 305

220

Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата. Зборник грађе. (приредили: Алексеј Тимофејев, Дарко Кремић). (ИНИС) Београд, 2014.

221

Стојадиновић Драгиша. Отворено писмо Југословенској академији наука, Загреб, Српској академији наука, Београд и Српској матици у Новом Саду, поводом текстова М. Крлеже ’Српске теме’ у београдском листу Политика, посебно наставка под насловом ’Пашић и Солунски процес’// «Политика». 9. јун 1963. (NBS. P 736/III/69.)

222

Там же.

223

Живановић М. Указ. соч. С. 576. Сноска 46 (автор ссылается на: Auswaertige Politik. Берлин – Хамбург. Вып. 7 за июль 1943 г.)

224

Псевдоним бывшего «младобоснийца» и добровольца в Балканских и Мировой войнах Мустафы Голубича.

225

Kazimirović Vasa. NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika Gleze fon Horstenaua. (Narodna knjiga) Beograd, 1987. S. 60.

226

Јовановић Марамбо В. М. Потрага за украденом историјом. Извештај о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату и настојањима да се врате Србији. (Издавачка књижара JUGOISTOK D.O.O.) С. 167. Сноска 168; Казимировић В. Указ. соч. С. 370–371; Jelavich Barbara. What the Habsburg Government Knew about Black Hand // Austrian History Yearbook. Vol. XXII. 1991. P. 131–150, 137.

227

Перишић M. Указ. соч. С. 45–53.

228

Јовановић Пижон Јован М. Дневник (1896–1920) (приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић). (Прометеј-РТС-АЈ) Нови Сад, 2015.

229

Станојевић С. Убиство аустриског престолонаследника Фердинанда. Прилози питању о почетку Светског рата. Београд, 1923.

230

Ксјуњин А. Крв Словенства. 1925.

231

Бјелајац М. Мистерија Аписовог призња и даље траје // Живановић Милан Ж. Пуковник Апис, Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте. (Прометеј-РТС) Нови Сад, 1915. С. VII–XXV.

232

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 17 (Автор ссылается на «неопубликованные акты сербского Министерства иностранных дел»).

233

Там же. С. 49. Сноска 18.

234

Kriegsursachen. Beoiträge zur Erforschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtigung Russlands und Serbiens. Von Dr. M. Bogitschewitsch, ehamaligen Serbischen Geschäfstrager in Berlin. Zürich, 1919. (Druck und Verlas Art. Institut Orell Füssli).

235

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 51.

236

Там же. С. 52.

237

Там же.

238

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 53. Сноска 22. (Diese Dokumente sind offenbar nicht wesensgleich mit den im November 1915 im Kloster Ljubostinja bei Trstenik im oberen Moravatale erbeuteten und Ende Dezembar 1915 in das Haus-, Hof-, und Staatsarchiv gebrachten (serbischen Aktenstücken) welche zum grossen Teil bei M. Bogitschwitsch, die Auswartige Politik Serbiens 1903–1914, I. Band, Berlin 1928 abgedruckt sind (Wien, Reicharchiv, 305, 6 Februar 1942).

239

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 54.

240

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 16 (Автор ссылается на: Seton-Watson R. W. A Germanised Serb on War Origins // The New Europe. London, 16 October 1919. Р. 17–21).

241

Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 182. (Автор ссылается на: Gooch G. P. Recent Revelations of European Diplomacy, Fourt Impression. London, 1930. Р. CXXVI.).

242

Цит. по: Казимировић В. Црна рука… С. 620–621 (Автор ссылается на: Würthle F. Die Spur fürht nach Belgrad, Wien, 1975. S. 282). В отличие от Марамбо, указывавшего, что среди 417 документов имеются фальшивки, состряпанные австрийскими агентами, Вюртле ссылается на пометку чиновника югославского МИДа от 1929 г. (на возвращенных документах, которые снова были захвачены в 1941 г.) о том, что документы подлинные (Казимировић В. Указ. соч. С. 621. Сноска 549; Würthle F. Op. cit. S. 344).

243

Црњански М. Ембахаде. I. (НОЛИТ) Београд, 1983, с. 89–90. Позднее к такому же выводу придет и представитель молодого поколения историков: «Политически мотивированное перекладывание ответственности за войну на Сербию и все остальные государства враждебного блока… Эти тезисы, озвученные в рамках общей государственной политики, следовало конкретизировать и переработать в подтвержденные фактами и достоверные с научной точки зрения обвинения против Сербии» (Буха В. Указ. соч. С. 6).

244

Цит. по: Kazimirović V. NDH… S.53. F. 15.

245

Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања… С. X–XXIII.

246

Там же. С. XVII–XIX.

247

Јовановић Слободан. Сабрана дела. Књ. 11. Београд, 1991. С. 337.

248

Там же. С. 326.

249

Там же. С. 340–343.

250

Живановић М.Ж. Указ. соч.

251

Казимировић В. Указ. соч. С. 747–753.

252

Вучковић В. Ј. Унутрашње кризе Србије и Први светски рат // Историјски часопис. 1965. С. 221–222; Јанковић Д. Југословенско питање и Крфска декларација, Београд, 1973. С. 71, 72. (Цит. по: Казимировић В. Указ. соч. С. 750.)

253

Љушић Радош. Принцип Гаврило (1895–1918), оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 336.

254

Там же. С. 341, 328.

255

McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 42. Вывод, будто Пашич знал о заговоре, подкрепляется ссылками на Сидни Фея (1928) и Луиджи Альбертини (1942–1943) (См. также: он же. July 1914. Countdown to War. Cambridge, Mass. Belknap Press of Harvard University Press, 2013. С. 408.)

256

Дипломатска преписка о српско-аустроугарском сукобу. Ниш, 1914; Српско-аустријски и европски рат: Дипломатски и други документи. I. Ниш, 1915.

257

Цит. по: Љушић Радош. О судбини Ћоровићеве књиге «Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку» // Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992. С. 824).

258

Там же. С. 826, 827. Хотя Богичевич в предисловии написал, что в его распоряжении имеются оригиналы и большое количество копий, Марамбо и другие авторы с легкостью установили, что речь идет о документах, найденных в Любостине. По сути, Милош Богичевич просто подписал книгу, которую подготовили Ганс Шиллер и Ганс Фернле. См.: Kriegsursachen, Beiträge zur Erfoschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtinfunf Russland und Serbiens. Zürich, 1919.

259

Там же. С. 830, 832.

260

Буха В. Указ. соч. С. 98 (автор ссылается на недатированную записку Ольсхаузена: ADAP. Serie B. Band III. S. 362).

261

Ćurčin Milan. Odgovornost za rat // Nova Evropa. Knj. XIX. № 8. 26. аpril 1929. S. 209–211.

262

Ibid. S. 210.

263

Имеются в виду записки и заявление министра Л. Йовановича, опубликованные в сборнике «Крв Словенства» (1925), подготовленном русским эмигрантом Алексеем Ксюниным. См. подробнее: које је припремио руски емигрант Алексеј Ксјуњина; см. подробнее: Dedijer V. Op. cit. S. 645–657.

264

Wegerer A. Wo bleibt das serbische Blaubüch? // Kriegsschuldfrage. April 1929. Югославское министерство иностранных дел обещало опубликовать такую книгу в 1924 г. См.: Ćurčin Milan. Odgovornost za rat… S. 211).

265

Durham Edith. The Sarajevo Crime. (Georg Allen and Unwin Ltd) London, 1926; Она же: Why I believe the Serbians deliberately precepitated the war // Kriegsschuldfrage. Juli 1924.

266

Ćurčin Milan. Odgovornost za rat… S. 211; Имеются в виду следующие книги: Bogićević Miloš. Causes of the War. Amsterdam – Roterdam, 1919 (London, 1920); Он же. Les Procès de Salonique. Paris, 1927; Он же. Le Colonel Dragoutine Dimitriévitch-Apis. Paris, 1928; он же. Die Auswartige Politik Serbiens I–III. Berlin, 1928–1931. Богичевич был штатным сотрудником «Kriegsschuldfrage» и прочих изданий, занимавшихся проблемой ответственности за войну.

267

Цит. по: Буха В. Указ. соч. С. 32 (автор ссылается на: «Време». 2 октобар 1927); Момбауер А. Указ. соч. С. 74.

268

Vinaver Stanislav. Nemačka u vrenju. (Sveslovenska knjižarnica) Beograd, 1924. Проф. Милан Ристович обратил наше внимание на эту книгу.

269

Ćurčin М. Današnja Jugoslavija // NE. 21. mart 1924; он же. Krivica za rat // NE. 1. april 1924; Seton-Vatson R.W. Ko je odgovoran za ubojstvo Franje Ferdinanda? // NE. 11. мaj 1925; Ćurčin М. Radikali i Sarajevski Atentat // NE. 11. maj 1925; он же. Pitanje odgovornosti za Rat // NE. 1. jun 1925; он же. G. Pašić i Sarajevski Atentat // NE. 11. maj 1926; он же. Vatsonovo ’Sarajevo’// NE. 11. avgust 1926; он же. ’Solunski Proces’ M. Bogićevića // NE. 26. јul 1927; Поповић Чеда. Рад организације „Уједињење или Смрт” (Гранични официри) // NE. knj XVI, 5, 11. septembar 1927; Он же. Kako je došlo do Rata // NE. Knj. XV. 10, 26. oktobar 1932; Марцо (Б. Симић). Спољна политика Србије пред Светски рат // NE. Кnj. VII. 8, 26. april 1928; Поповић Ч. Сарајевски Атентат и организација ’Уједињење и смрт’// NE. Кnj. XXV, 8, 26. јul 1932; Марцо. Никола Хартвиг и Србија (Поводом дискусије о Светском рату) // NE. XXVI. 6, 26. jun 1933; Pfeffer Leo. Zašto sam napisao knjigu o Sarajevskom Atentatu // NE. knj XXX. 9, 26. septembar 1937; Popović Č. Sarajevski Atentat i boljševici // NE. Кnj. XXX. 11, 26. novembar 1937.

270

Данная работа в общих чертах воспроизводила версии, сформулированные в книге: Извештај са претреса на војном суду за официре у Солуну. По белешкама вођеним на самом процесу. Солун, 1918.

271

Црњански М. Указ соч. С. 90. Книга Владимира Чоровича «Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку» опубликована в Белграде в 1936 г. Повторное издание состоялось в Белграде в 1992 г. (Енциклопедија српске историографије. Београд, 1997. С. 689).

272

Там же. С. 90–91. Граф Макс Монтжел, наряду с Гансом Дельбрюком, Альбертом Мендсельсоном-Бартольди и Максом Вебером, был членом «Четверной комиссии», составленной из «независимых немцев», которой надлежало отвечать на обвинения Союзнической комиссии во главе с Р. Лансингом. В этом органе имелся и предствитель Сербии. (См.: Буха В. Указ. соч. С. 17).

273

Момбауер А. Указ. соч. С. 28–29, 63. (Сноска 13).

274

Габрић Ненад. Указ. соч. С. 145–147, 158 (Автор ссылается на: «Политика». 17 јун 1931).

275

Там же. С. 156–157.

276

Там же. С. 161.

277

Bjelajac M., Krivokapić-Jović G. Prilozi iz naučne kritike, Srpska istoriografija i svet. (INIS) Beograd, 2011. S. 18–19 (Авторы ссылаются на: Ђорђевић Димитрије. Ожиљци и опомене. Књ. III. Београд, 2000. С. 118, 120).

278

Ђорђевић Д. Указ. соч. С. 120.

279

Там же.

280

Момбауер А. Указ. соч. С. 25–26.

281

Там же. С. 26.

282

Там же.

283

Там же. С. 51.

284

Там же. С. 30.

285

Dreyer M., Lembcke O. Die deutche Diskussion um die Kriegschuldfrage 1918/19. Berlin, 1993 (Цит. по: Буха В. Указ. соч. С. 20. Сноска 22.); Herwig Holger H. Clio Deceived. Patriotic Self-Censorship in Germany After the Great War // Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Governments and International Historians through Two World Wars. (Berghahn) Oxford, 1996. P. 91–93.

286

Цит. по: Буха В. Указ. соч. С. 23. Сноска 27 (Автор ссылается на: Dreyer M., Lembcke O. Op. cit. S. 200–207; Kautsky K. Wie der Weltkrieg enstand. Berlin, 1919. S. 31).

287

Mitrović A. Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom… S. 28–29.

288

Die Grosse Politik der Europaischen Kabinette, 1871–1914, Sammlung der diplomatischen Dokumenten des Auswartigen Amts, hrsg. von J. Lepsius, A. Mendelssohn Bartoldy und F. Thimme. 1–40 vols. Berlin, 1922–1926.

289

Herwig Holger H. Of Man and Myths. The Use and Abuse of History and the Great War // Winter Jay, Parker Geoffrey, and Habeck Mary R. (eds.). The Great War and the Twentieth Century. Yale University Press. 2002. P. 301–303; Он же. Clio Deceived…. P. 92–93; См. подробнее: Буха В. Указ. соч. С. 21.

290

Цит. по: Буха В. Указ. соч. С. 22. Сноска 24. (автор ссылается на: Dreyer M., Lembcke O. Op. cit. Р. 215).

291

Буха В. Указ. соч. С. 25.

292

Цит. по: Berghahn V. R. Germany and the Approaching of War in 1914. (St. Martin Press) New York, 1973. Р. 188, 189, 203); Röhl J. Germany… Р. 43–47; о том, что Германия до 1917–1917 гг. будет оставаться в лучшей готовности, чем Россия и Франция, см. также: Mombauer А. Helmut von Moltke and the Origins of the First World War. Cambridge University Press, 2001, 2003, 2005. По последнему изданию: Р. 177, 178, 180, 185–187, 189–90, 194–195. Сноска 44); о неготовности России см: Артамонов В. (Сноска. 30) и Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 280–282, 292.

293

Mombauer А. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 426, Doc. 292, стр.455–456, Doc. 322.

294

Berghahn V. Imperial Germany 1871–1914. economy, society, culture and politics. (Berghahn Books) Oxford, 1994. Р. 283.

295

Tunstall G. Op. cit. Р. 153

296

Цит. по: Mombauer А. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… С. 522–523. Doc. 380.

297

Габрић Н.П. Указ. соч. 157–158.

298

Mitrović A. Fric Fišer… S. 20.

299

Ibid. S. 15–20.

300

Ibid. S. 20–21.

301

Mombauer А. Helmut von Moltke… P. 193–195.

302

Mitrović A. Fric Fišer… S. 35.

303

Erdmann K.D. (ed.). Kurt Riezler – Tagebücher, Aufsätze, Dokumente, Götingen, 1972; сомнения в связи с этим дневником первым высказал историк Bernd Sösemann, обнаруживший, что записи за июль 1914 г. сделаны на другом сорте бумаги и впоследствии добавлены в дневник. Поэтому автор предположил, что Рицлер написал это после войны, чтобы изменить оригинал. (Sösemann B. Die Tagebücher Kurt Riezler // Historische Zietschrift. 1983. S. 327–369; Цит. по: Berghahn Volker R. Imperial Germany 1871–1914. Economy, Society, Culture and Politics. (Berghahn Books). Oxford, 1994. Р. 287. Сноска 21).

304

Herwig Holger H. Of Man and Myths… P. 304–305; Он же. Clio Deceived… P. 87–127; Mombauer А. Helmut von Moltke… P. 6–7 (автор прослеживает судьбу письменного наследия с 1916. до 1993); см. также: Zala Sacha. Geschihte unter der Schere politicher Zensur. Amtliche Aktensammlung im internationale Verglech. München, 2001.

305

Mitrović A. Fric Fišer… S. 26–27.

306

Цит. по: Wittgens Herman. Senator Owen, the Schuldreferat, and the Debate over War Guilt in the 1920s // Wilson Keith. Forging Collective Memory… P. 129, 137.

307

Geiss I. The Outbreak of the First World War and German War Aims // Laqueur Walter, Mosse Georgge L. (eds.) 1914: The Coming of the First World Warю (Harper Torchbook) New York, 1966; Cohen Warren I. The American Revisionists: The Lessons of Intervention in World War I. Chicago, 1967; Evans Ellen L., Baylen Joseph O. History as Propaganda. The German Foreign Ministry and the ’Enlightenment’ of American Historians on the War-Guilt Question, 1930–1933. // Wilson Keith. Forging Collective Memory… P. 150–177; Mitrović A. Fric Fišer… S. 9–53.

308

Barnes H.E. The Genesis of the World War. New York, 1927. (Печатался в «New Republic», «Berliner Monatheften», который издавался на английском языке. Преподавал в Smith College, Massachussets (1923–1929).

309

Fay Sidney Bradshaw. The Origins of the World War. New York, 1928.

310

Schmitt Bernadotte. The Coming of the War: 1914. New York – London, 1930.

311

Должен был писать предисловие к английскому изданию книги В. Чоровича.

312

Evans Ellen L., Baylen Joseph O. Oр. cit. P. 168–169.

313

Evans Ellen L., Baylen Joseph O. Op. cit. P. 165; Herman Wittgens, Senator Owen, the Schuldreferat, and the Debate over War Guilt in the 1920s. P. 136.

314

Renouvin Pierre. Les Historiens americains et les responsibilites de la guerre // Revue des Deux Mondes. II. 8 (15 aрril 1931). P. 886–903 (См: Evans Ellen L., Baylen Joseph O. Op. cit. P. 155).

315

Evans Ellen L., Baylen Joseph O. Op. cit. P. 170.

316

Védrine Hubert. Les Mondes de François Mitterand. (Fayard) Paris, 1996. P. 625.

317

Pfefer L. Op. cit. S. 51.

318

Ћоровић Владимир. Црна књига. Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског рата 1914–1918. Београд – Сарајево, 1920. С. 176 (Автор ссылается на: Bosnische Post, S. 251).

319

Там же. С. 195–196.

320

Там же. С. 195.

321

Историја Српског народа. Том VI-1. С. 624. К 1907 г. в Боснии и Герцеговине было 99 просветительских обществ, 72 побратимства с клубами и читальнями, 64 сокольско-гимнастических общества, 27 певческих, 5 хозяйственных, 25 филиалов Задруги сербских женщин.

322

Там же.

323

Pfefer L. Op. cit. S. 96.

324

После распада Монархии служил в венгерском дипломатическом ведомстве. А одно время под именем Янош Вернле (Jänos de Vörnle) служил в венгерском посольстве в Белграде.

325

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 44–45.

326

Там же. С. 48 (См: Weissbuch (Unterlage 8, 9 und 10); Поповић Димитрије. Балкански ратови 1912–1913. Едиција: Српски мемоари (приредио Д. Т. Батаковић). Београд, 1993. С. 26–27. Попович занимал должность с марта 1907 г. по ноябрь 1913 г.

327

Госс должен был подготовить дополнение к австро-венгерской «Красной книге», опубликованной в 1914 г.

328

Гойос опубликовал «Der deutsch-englische Gegensatz und win Einfluss auf die Balkanpolitik Osterreich-Ungarns». (Berlin, 1922), а его записки напечатал F. Fellner в приложении (Hoyos A. Von. Personliche Erinnerungen an die Schreckenstat in Sarajevo und den Ausbruch des Weltkrieges, S. 411–418) к своей статье: Die ’Mission Hoyos’ // Велике силе и Србија пред Први светски рат. (ур. Васа Чубриловић) Београд, 1976. С. 387–410. Эти тексты широко использовал А. Митрович.

329

Burz Ulfried. Austria and the Great War: Official Publications in the 1920s and 1930s // Wilson Keith. Forging Collective Memory… P. 181–183; помимо союзнических миссий доступ в архив имели Gooss, Henrich Früdjung и A.F. Pribam.

330

Burz Ulfried. Op. cit. P. 182.

331

Аустријска спољна политика од анексије до светског рата // «Политика». 17.12.1929. Имеется в виду: Österaich-Ungarns Ausspolitik von der bosnichen Krise 1908 bis zum Kriegsausvruch 1914. hrsg. von L. Bittner und H. Übersberger. Wien, 1929 (1930). Документы, касавшиеся Сербии, подбирал венский профессор Ганс Юберсбергер, написавший и предисловие.

332

Избирательный подход к документам, обусловленный высшими государственными интересами, характеризовал сборники, опубликованные и в этих государствах. Принимался во внимание как нерешенный характер некоторых вопросов, так и неафишируемый интерес в отношении колоний и Китая. (См. подробнее: Wilson Keith. Forging Collective Memory…).

333

Чехословакия имела право начать публикацию в 1930 г., а Польша, Румыния и Югославия – в 1940 г.

334

Burz Ulfried. Op. cit. P. 185.

335

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 56. Сноска 26.

336

Там же. С. 57.

337

Burz Ulfried. Op. cit. P. 188.

338

Ibid. P. 188.

339

Herwig H. Of Man and Myths… Р. 308–309.

340

Цит. по: Буха В. Указ. соч. С. 26. Сноска 32 (автор ссылается на: Glaise-Horstenau Edmund von. Neuösterreich und die Kriegsschulfrage // Berliner Monatshefte. 1 (1930). S. 1–4.)

341

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 154–155.

342

Там же. С. 154–159.

343

Казимировић Васа. НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глезе фон Хорстенауа. Београд, 1987. С. 51–53

344

Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 79.

345

Там же. С. 137–143.

346

Там же. С. 182.

347

Burz Ulfried. Op. cit. P. 188.

348

Момбауер А. Указ. соч. С. 156–157.

349

Fullbrook Mary. Dividing the Past, Defending the Present: Historians and National Identity in Two Germanies // Berger Stefan at al. (eds.). Writing National Histories: Western Europe since 1800. London, 1999. Р. 217–229 (Цит по: Момбауер А. Указ. соч. С. 157, 184).

350

Evans R.J.W. Strandmann Hartmuth Pogge von (eds.) The Comming of the First World War. (Clarendon Press) Oxford, 1991; Williamson Samuel R. Austria-Hungary and the Origins of the First World War. New York, 1991; Langdon John W. July 1914: The Long Debate, 1818–1990. (Berg) New York/Oxford, 1991; Berghahn V.R. Germany and the Approaching of War in 1914. (St. Martin Press) New York, 1973 (1993); Kaplan R. Balkan Ghosts: A Journey Through History. New York, 1993; Tunstall Graydon A. Planning for the War Against Russia and Serbia. Austro-Hungaria and German Military Strategies 1871–1914 (Columbia University Press) NY, 1993; Herwig Holger H. The First World War Germany and Austrian-Hungary 1914–1918. Arnold, 1997; Mombauer Annika. The origins of the First world war, Controversies and consensus. (Longman) 2002; Она же. Helmut von Moltke and the Origins of the First World War. Cambridge University Press, 2001, 2003, 2005; Она же (ed.). Forging Collective Memory. Governments and International Historians through Two World Wars. (Berghahn) Oxford, 1996; Она же (ed.), The Origins of the First World War, Diplomatic and military documents. (Manchester University Press) Manchester-NY, 2013; Wilson Keith (ed.). Decisions for War, 1914. (St. Martin’s Press) New York, 1995; Hall Richard C. The Balkan Wars 1913–1913 Prelude to the First World War. Routledge, 2002; Hamilton Richard F. Herwig Holger H. (eds.). The Origins of World War I. Cambridge University Press, 2003, 2007; Henig Rut. The Origins of the First World War. (3th ed). Routledge, 2003 (1-е издание – 1993); Fromkin David. Europe’s Last Summer: Who Started the Great War in 1914? New York, 2004; Joll James, Martel Gordon. The Origins of the First World War (3th ed.). Longman, 2007; Afflerbach Holger, Stevenson David (eds.). An Improbable War? The Outbreak of WW I and European Culture Before 1914. (Berghahn Books) 2007; Winter Jay, Parker Geoffrey, Habeck Mary R. The Great War and the Twentieth Century. (Yale University Press) 2002; Winter Jay, Prost Antoine. The Great War in History: Debates and Controversies, 1914 to the Present (Cambridge University Press) 2005; Schmidt Stefan. Frankreichs Außenpolitik in der Julikrise 1914. Munich, Oldenbourg, 2007; McMeekin Sean. The Berlin-Baghdad Express. The Ottoman Empire and Germany‘s Bid for World Power 1898–1918. (Penguin) London, 2010; Он же. The Russian Origins of the First World War. (The Belknap Press) Harvard, 2011; Он же. July 1914. Countdown to War. (Cambridge, Mass. Belknap Press of Harvard University Press) 2013; Clark Christopher. Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. (Allen Lane, Penguin) London, 2012; MacMillan Margaret. The War that ended Peace, The Road to 1914. (Random House) New York, 2013; Hastings Max. Catastrophe. Europe goes to War 1914. (William Collins), 2013; Röhl John C.G. Wilhelm II. Into the Abyss of War and Exile, 1900–1941 (Cambridge University Press) Cambridge, 2013; Bled Jean-Paul. François Ferdinand D’Autriche. (Edition Tallandier) 2012; Он же. L’Agonie d’une monarchie, Autriche-Hongrie 1914–1920. Paris, 2014; Janz Oliver. Der Grosse Krieg. (Verlag GmbH) Frankfurt am Main, 2013; Munkler Herfried. Der Grosse Krieg die Welt. Berlin, 2014; Krumeich Gerd. Le Feu aux pudres. Qui a déclеnché la guerre en 1914? Paris, 2014; Levy Jack S. Vasquez John A. The Outbreak of The First World War. Structure, Politics, and Decision – Making. (Cambridge University Press) 2014; Otte T.G. July Crisis. The World’s Descent into War, Summer 1914 (Cambridge University Press) 2014.

351

Mitrović A. Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom… S. 15.

352

Ibid. S. 46, 47, 49.

353

Herwig H. Of Man and Myths… P. 304

354

Ibid.

355

Dedijer V. Sarajevo… S. 238. Американский историк С. Фей произел подсчет на основе выказываний Конрада. Период 1906–1912 гг. автором не рассматривался. Начальник австро-венгерского генштаба стремился к тому, чтобы решить югославянский вопрос путем войны с Сербией.

356

Joll J. Martel G.The Origins of the First World War. London, 1984. P. 196 (Цит. по: Berghahn V. Imperial Germany… С. 289).

357

Clark C. Op. cit. Р. 3–5, 13–22, 26, 71–76.

358

Gooz Roderich. Das osterreichisch-serbische Problem bis zur Kriegserklarung Osterreich-Ungarns an Serbien 28 Juli 1914 // Fischer V. E. Carl Bohm-Schön V. Die Vorgeschichte des Krieges. 10. Berlin, 1930 (Цит. по: Екмечић М. Ратни циљеви Србије, 2. издање, стр. II); Напомнил о себе и губернатор Боснии во время войны генерал Саркотич, опубликовавший книгу «Der Banja Luka Prozess» (Berlin, 1933). О попытках политической инструментализации «Начертания» и его подлинном тексте см.: Љушић Р. Књига о Начертанију. Београд, 1993.

359

Grmek M. Đidara N. Štimac N. (eds.). Le nettoyage ethnique. Documents historigues sur une ideologie serbe. Paris, 1993, р. 57–80 (Цит. по: Bataković D. Načertanije Ilije Garašanina: problemi i značenja // Dijalog povjesničara istoričara. I. (отв. ред. Fleck Hans Georg и Graovac Igor) Zagreb, 2000, S. 109–125, Сноска 32); Clark C. Op. cit. P. 22.

360

Ferguson Niall. The Pity of the War. Explaining World War I. (Basic Books) 1999. Р. 144.

361

Ibid.

362

McMeekin S. The Russian Origines… Р. 42.

363

Cornwall Mark. Serbia // Wilson K. (ed.) Decision for War… Р. 83–84.

364

ДСПКС. Књ. VII. 2. С. 671. Док. 562; с. 682. Док. 586; с. 686. Док. 594.

365

Mombauer А. Helmut Moltke… Р. 198–199.

366

Rauchensteiner Manfried. Der Tod des Doppeladlers: Osterreich-Ungarn und Erste Welt Krieg, Graz, Vienna and Cologne, 1993, S. 85 (Цит. по: Момбауер А. Указ. соч. С. 178, 188).

367

Strachan Hew. The First World War. A New Illustrated History. (Simon & Schuster) London, NY, 2014. Р. 18

368

Clark С. Op.cit. С. 467. Реконструкция событий – смесь оценочных суждений и домыслов. При этом Кларк ссылается (сноска 44. С. 650) на донесение австро-венгерского военного атташе в Белграде от 25 июля 1914 г. (Kriegsarchiv Wien. AOL. Evidenzbureau. 3506. 1914), а также на мемуары русского дипломата в Вене: Shebeko N. Souvenirs. Essai historique sur les origines de la guerre de 1914. Paris, 1936. Р. 231). Предположение Шебеко о времени начала мобилизации (trois heures après midi), по-видимому, основано на слухах, циркулировавших по Вене. Что касается эвакуации дипломатов, то Кларку известно о ней не из приведенных, а из иных, не указанных источников.

369

Mombauer Annika. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Doc. 248. P. 376–377. (Bunsen to Gray, tel. No.106, Vienna, 26 July 1914, D. 7.p.m, R. 10.p.m. “I said that I had heard that Serbia had been willing to give in practically on every point. He said that it was all a shame, for Serbia had ordered mobilisation and retirement of Government from Belgrade before making her offer, thus proving that she well knew it to be insufficient to satisfy leitimate demands of Austria-Hungary”)

370

Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 75. Свое утверждение Бекер не подкреплет каким-либо источником.

371

Conrad von Hetzendorf. Op.cit. vol. IV. Р. 109, 110.

372

Tunstall G. Op. cit. P. 144; Hastings Max. Op. cit. (сербское издание: Ser Maks Hejstings. Katastrofa. Evropa ide u rat 1914. (Laguna) Beograd, 2014. Кnj.I. Р. 125.)

373

Cornwall M. Op.cit. Р. 81–82.

374

Radenković M. Cerska operacija. Beograd, 1953. S. 62–23; Скоко Саво. Војвода Радомир Путник. Књ. 1–2. (БИГЗ) Београд, 1985. Књ. 2. С. 29.

375

Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Књ..1. Београд, 1924. С. 29

376

Стефановић Душан. Пред буру… (Београд у првим данима Светског рата) // Агонија Београда у Светском рату. Београд, 1931. С. 3–15; ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 645. Док. 522. (11/24 июля 1914 г. военный министр через МИД приказал всем офицерам, находившимся за рубежом, вернуться в Сербию. В 1929 г. в одном газетном материале публиковались записки Душана Стефановича, в которых дважды были указаны неправильные даты, обесценивавшие в известной степени весь текст. Однако и он дает представление о военных мерах, принимавшихся на случай австро-венгерского нападения, а также указывает время издания приказа о мобилизации: «Разрыв дипломатических отношений и отъезд австро-венгерского посланника, а также военные приготовления у наших границ побудили нас объявить мобилизацию. 12 июля по старому стилю принято решение и подписан приказ». См.: Објава мобилизације војске Краљевине Србије // «Време». 26 июля 1929 г. С. 1)

377

После треће седнице владе // «Политика». 13 (26) јула 1914.

378

Архив САНУ. Бр. 8701. Фасцикла 1. С. 2. Дневници и папири министра војног пуковника Душана Стефановића.

379

«В этот день в 21 час поступил приказ командира Ибарской дивизионной области “Секр. № 1”, который передавал указ Его Королевского Величества о мобилизации всей нашей армии. Первым днем мобилизации определено воскресенье 26 июля по новому стилю». (Ратовање Петог пешадијског пука «Краља Милана» 1912–1920, Ваљево, 1998. С. 37. (согласно оперативному дневнику полка); Radenković M. Op. cit. S. 62–63; Митровић А. Србија… С. 81 (правительство 25 числа вечером объявило мобилизацию); Александар Стојићевић, ппуковник за ђшт. послове. Историја наших ратова за ослобођење и уједињење од 1912–1918, год. (Ток операција и примена снабдевања). Београд, 1932. С. 25; Указ о мобилизацији од 12 јула // «Српске Новине». 13 (26) јули 1914.

380

British Documents on the Origins of the War, 1898–1914 (BD), Vol. XI, June 28th – August 4th, 1914, Items 1–299, Doc 130, Tlg 54, Mr Crackanthorpe to sir E. Gray, Belgrade, July 25, 1914. D 10 PM/ R 11.30 PM: “Mobilisation ordered”.

381

Митровић А. Србија… С. 80. Сноска 151 (автор ссылается на: Griesinger J. Die kritischen Tage in Serbien // Berliner Monatshefte. 1930. No. 9. S. 839–840).

382

Цит. по: Hastings Мax. Op. cit. P. 45–46 (’However the Serbs react to the ultimatum [then being drafted], you must break off relations and it must come to war.’). Хэстингс заимствует из: Rauchensteiner Manfried. Der Tod des Doppleladlers: Osterreich-Ungarrn und der Erste Welt Krieg. Graz, Vienna, Koln, 1993 S. 75); См. также: Röhl John Germany // Wilson K. (ed), Decissions for War, 1914. NY, 1995. P. 51, Сноска 45 и 46.

383

Clark С. Op.cit. Р. 57, 467.

384

Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… P. 246, 250-1, 272, Doc. 153, 157, 158, 171.

385

Цит. по: Mombauer A. The Origins of the First World War, Controversies and Consensus, Longman 2002. Р. 177 (автор ссылается на: Remak Joachim. 1914. The Third Balkan War: Origines Reconsidered // Journal of Modern History. 43. 1971. Перепечатано в: Koch H.W. (ed.) The Origins of the First World War: Great Power Rivalry and German War Aims. 2nd edition. London, 1984, Р. 101–127)

386

Цит. по: Габрић Ненад П. Указ. соч. С. 138–139.

387

Цит. по: Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 277–278. Doc. 173. (Письмо советника германского посольства в Вене Штольберга, отправленное 17 июля 1914 г., прибыло в Берлин 20 июля 1914 г. В нем излагается разговор с Берхтольдом).

388

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 268–269.

389

Там же. С. 272.

390

Там же. С. 274.

391

Там же. С. 274–275.

392

Заседание правительства проходило с 10 до 12.30 в здании МИДа. В 10.15 на него прибыл принц-регент Александр. См.: «Политика». 12 (25) јула 1914.

393

BD, Vol. XI, Doc. 92. Mr. Crackanthorpe to Sir Edward Grey, Belgrade, July 24, 1914. D. 1 P.M.Tel. (No. 49.) Urgent. R. 2:50 P.: “Prime Minister, who returned to Belgrade early this morning is very anxious and dejected. He begged me earnestly to convey to you his hope that His Majesty’s Government will use their good offices in moderating Austrian demands which he says are impossible of acceptance”.

394

BD, Vol. XI, Doc. 96. Mr. Crackanthorpe to Sir Edward Grey, Belgrade, July 24, 1914. D. 4:40 P.M. Tel. (No. 50.) Very Confidential. R. 6:20 P.M.: “Crown Prince has sent personal telegram to King of Italy appealing to His Majesty on ground of family ties uniting Italian and Servian Royal houses, and in his quality of ally of Austria, to use his good offices to obtain prolongation of time limit and moderation of Austrian demands”.

395

ДСПКС. Књ. VII-2. Док. 499. С. 634. Телеграмма «пов. бр. 34» разослана во все посольства, кроме Вены и Стамбула. В ней содержалось распоряжение разузнать мнение местных властей о конфликте Австро-Венгрии и Сербии.

396

Там же. Док. 501. С. 634–635. Эта телеграмма не сохранилась. Перепечатана из сборника дипломатических документов, опубликованного в 1914 г. Неизвестны ни номер, ни время отправления. Только дата.

397

Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 345. Doc. 219.

398

Поповић Никола Б. Србија и Царска Русија. (Службени гласник). Београд, 2007. С. 86–87. (автор ссылается на: АС. ПО 1914. Ф-1. Дос. IX. Пов. бр. 2960 Телеграм Спалајковића Пашићу бр. 56, 24 (11) јула 1914.).

399

ДСПКС. Књ. VII-2. Док. 527. С. 648–649; эта телеграмма, состоявшая из двух частей, первая и последняя принятая из Петербурга 25 июля, то есть до передачи сербского ответа на ультиматум. Первая часть принята на рассвете – в 4.17, а вторая – в 10 часов.

400

ДСПКС. Књ. VII-2. Док. 503. С. 636. На телеграмме написано: «Пов. бр. 57. 11/24. VII 1914, у 1. сат 40 мин. пре подне». Принята и зарегистрирована как «Пов. бр. 2961 11/ 24. VII 1914. у 11 сати 30 мин. пре подне». Мы полагаем, что дата вписана позднее. В ней говорится о том, о чем Спалпйкович мог узнать 25 июля после обеда. Прибыть в Сербию телеграмма могла 26 июля.

401

Поповић Н. Б. Указ. соч. С. 86 (автор ссылается на: Международные отношения в эпоху империализма. Документы из архивов царского и временного правительств 1878–1917. Серия III (1914–1917). Том V. М.-Л., 1934. С. 38–39. «Особый журнал совета министров от 24 (11) июля»; ADMAE, Autriche-Hongrie, Conflit austro-serbe, vol 32, лист 153. Телеграмма посла М. Палеолога в МИД № 283 от 25 июля 1914); согласно документу «Особый журнал совета министров от 24 июля» на заседании приняты еще три решения. Военному министру поручено пополнять запасы материальной части армии (пункт IV); министру финансов – отозвать средства из Австро-Венгрии и Германии (пункт V); согласно пункту III, военному и морскому министрам в случае развития ситуации по неблагоприятному сценарию следовало выполнить высочайшее решение о частичной мобилизации четырех военных округов, а также балтийского и черноморского флотов. Копия сборника любезно предоставлена в наше распоряжение др. А. Ю. Тимофеевым; перевод на английский: Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Doc. 206. С. 331–332. (автор ссылается на: Geiss E. July 1914: The Outbreak of the First World War, Selected Documents. London: Batsford, 1967. Doc. 59). Момбауэр обращает внимание на дискуссию в связи с этим заседанием. См.: Lieven D.C.B. Russia and Origins of the First World War. (St Martin Press) NY 1983. Р. 140.)

402

Тот же документ, на который ссылается Попович, опубликован в: DDF 1871–1914, Troisiéme Série, tome XI. Р. 36–37, doc. 39. Телеграмма отправлена 25 июля в 0.45. Принята в Париже в 3.28. Мы приводим ее почти целиком.

403

Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321–323.

404

Clark C. Op.cit. Р. 462.

405

Cornwall M. Op.cit. Р. 94. Сноска 152.

406

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 280–281.

407

Там же. С. 281–282; это подтверждает еще один опубликованный российский источник. См. Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321. Doc. 200. Тлг. 1487. Срочно. Санкт-Петербург. 24 июля 1914 (Цит. по: Geiss E. July 1914… Doc. 60)

408

Там же. См. также: Поповић Н. Б. Указ. соч. С. 87.

409

Там же. С. 288.

410

DDF, том XI. Док. 50. P. 52. Получено в Париже в 19.35.

411

О мобилизацији руске војске од генерала Сергија Добровољског // Ратник. 1922. Св. XI. С. 104–126.; Dobrovolski Sergei. La mobilisation de l’Armée russe en 1914 // Revue d’Histoire. 1. April-July 1923. (Генерал С. К. Добровольский принимал активное участие в мобилизации российской армии).

412

Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 276–277.

413

Там же. С. 300–301.

414

ДСПКС. VII-2. Док. 559. С. 669 («Пов. бр. 60» отправлена 25 июля в 3.22, а получена 26 июля в 2.40 после обеда); Док 556. С. 668 («Пов. бр.63» отправлена 26 июля в 2.55 утра, а получена в 9.40 утра).

415

Die Mobilmachung der europäischem Mächte im Sommer 1914. Czegka Eduard. Serbien und Montenegro. // Berliner Monatshefte, Januar 1936. S. 3–22, 12–13; Критику этой статьи см.: М. Ј. Мобилизације Србије и Црне Горе у Прошлом рату // Ратник. Св. VIII. 1936. С. 140–141.

416

Clark С. Оp. cit. P. 461–464.

417

Целиком телеграмму Пашича см.: ДСПКС. VII-2. Док. 537. Београд, 1980. С. 654–655; British Documents on Origines of World War, 1898–1914. Vol. XI. June 28th – August 4th, 1914. Item 114. Belgrade, telegram No. 52, D 12.30 PM, R 8 PM, 25 July, Cranckanthorpe to Gray.

418

Cornwall М. Op. cit. P. 73.

419

Tunstall G. Op. cit. P. 147. Как указывает автор, Россия ясно предупредила Вену и Берлин, что равновесие сил на Балканах имеет для нее жизненно важно.

420

Becker J. J. Op.cit. Р. 85.

421

И Васич, и Йованович опираются на различные свидетельства (пересказы). Первый в статье «Девятьсот третий» пишет, что король и генерал Петрович упали после первой пули, а Драга – после десятой. Стреляли четверо офицеров, имена которых указаны. (Васић Д. Одабрана дела. Београд, 1990. С. 194–195). Йованович, придерживающийся более «кровавой» версии, пишет, что в короля выстрелили 30 раз, а в его жену – 18. После этого ее изрубили саблями. Йованович утверждает, что трупы собирались не выбрасывать из окна, а только показать солдатам. Однако Драга вывалилась, после чего выкинули и Александра. (Јовановић С. Влада Александра Обреновића. (Геца Кон) Београд, 1931 С. 357); Добавим, что у четырех офицеров имелось 24 патрона в револьверах, которые не перезаряжались. Несколько пришлось потратить на генерала Петровича. Когда этот боезапас был израсходован, остальным заговорщикам тоже пришлось «присоединиться». Кому – саблей, кому – револьвером; В романе Бруно Брема приводятся данные «вскрытия», согласно которым королю досталось 19 пуль и 2 удара саблей, а королеве – 36 пуль и более 40 ударов саблей (Brehm B. Apis und Este. München, 1931, S. 78–79; перевод: Brehm B. Apis i Este. Zagreb, 1943); те же сведения приводит: Ђуричић Младен Ст. Последњи Обреновићи. Хроника Старог краљевског двора. Београд, 1967. С. 216.

422

Clark C. Op. cit. Р. 4–5, 566–567. Сноска 2.

423

Кларк вслед за межвоенными австрийскими и германскими пропагандистами ничтоже сумняшеся утверждает, что многие в Сербии не принимали проавстрийскую политику Обреновичей. А после 1903 г. якобы начался разворот от Австрии к России.

424

См. подробнее: Бјелајац М. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010. С. 25–64.

425

Clark C. Op. cit. P. 22

426

Zametica John. Book review on Christopher Clark, Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. Allen Lane. London, 2012. (неопубликованная рукопись).

427

McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 56. (на книгу наше внимание обратил John Zametica)

428

Etty John. Serbian Nationalism and the Great War // History Review. Mar. 2009. Issue 63. “Historians tend to blame nationalism for the European ills which led to the outbreak of the Great War in 1914. They are able to cite many examples of German aggression, and coyly quote British sources to show that nationalism had even managed to affect our own view of the world. But, they assert, the brand of nationalism which did most to undermine international stability by 1914 was Serbian. Doubtless Emperor Franz Joseph of Austria-Hungary would have agreed”.

429

Price Mathew. Causes of First World War explored by Cambridge historian. (http://www.thenational.ae/arts-culture/books/causes-of-first-world-war-explored-by-cambridge-historian#ixzz2JMxJmqoY)

430

Neiberg Michael S. Christopher Clark. The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 // The Journal of Modern History. Vol. 86. No.3 (Sept. 2014). P. 654–655.

431

Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 80 (автор ссылается на: Die deutchen Dokumente zum Kriegsausbruch, Bd. 2, S. 18–19); Mitrović A. Serbia’s Great War… P. 50.

432

Там же. С. 17 (автор ссылается на, ÖUA, Bd. 8, S. 219).

433

Там же (автор ссылается на: ÖUA, Bd. 8, S. 231–232).

434

Там же. С. 17 (автор ссылается на: ÖUA, Bd. 8, S. 218).

435

McMeekin S. Christopher Clark, Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 // History Today. December 2012.

436

Griffith S. History will never be the same again: The Sleepwalkers, by Christopher Clark // «Daily Mail». 12 November 2012.

437

Evans Harold. On the brink. ‘The Sleepwalkers’ and ‘July 1914’. May 9. 2013. (http://www.nytimes.com/2013/05/12/books/review/the-sleepwalkers-and-july-1914.html?_r=0.)

438

Ibid.

439

Петровић Пироћанац Зоран. Хоћеш ли још да будеш Србин. Антологија антисрпства. 2014. С. 285–286. (автор ссылается на: Jim Cullen in History News Network, 1.8.2013). Каллен автор книги: Hollywood Stars and Historical Visions. (Oxford University Press) 2013.

440

Bishop Michael F. The Utterly Pointless First World War, May 22. 2013. AM EDT. Автор занимал различные должности на Капитолийском холме и в Белом доме, а также был исполнительным директором коммитета, ответственного за празднование 200-летия независимости (the Abraham Lincoln Bicentennial Commission).

441

Bazdulj Muharem. Mesečarenje i druge katastrofe. Nove knjige o početku Prvog svjetskog rata // “Vreme” (Beograd). Br. 1185. 19. septembar 2013. S. 36–43.

442

Этому посвящен целый номер журнала «Journal of Contemporary History». (№ 48 (2). 2013), статьи из которого мы комментируем.

443

Osterrider Markus. Christopher Clark: Die Schlafwandler…; McMeekin S.: The Russian Origins… // Jahrbucher fur Geschichte Osteuropas. 62 (2014). 4. S. 605–608.

444

Mulligan William. The Origins of the First World War. (Cambridgde University Press) 2010.

445

Schmied-Kowarzik Anatol. (Austrian Academy of Sciences), HABSBURG (October, 2010).

446

«Die Zeit». 12.09.2013. С Кларком беседовали Гюнтер Хофманн и Юдит Шолтер (Gunter Hofmann, Judith Scholter)

447

Србија никада није била ничији клијент // «Политика». 31 мај 2014 (репортаж с конференции «The European Tragedy of 1914 and the Multipolar World of 2014: Lessons learned, Belgrade 30–31 May 2014»); См. также: Palić Svetlana. Ko je kriv za Veliki rat // «Blic». 31.05. 2014; “Princip nije kriv za rat”, Intervju sa Kristoferom Klarkom // «Blic». 1.06. 2014; “Овај век ће за Србе бити бољи од прошлог јер гори не може бити”, интервју са Кристофером Кларком // «Nedeljnik». 5 jun 2014. S. 22–25.

448

См. также: Calic Marie Janine. Kriegstreiber Serbien? Die Südslawen und der Erste Weltkireg: Eine Richstellung // Osteuropa. 64/ 2–4. 2014. S. 43–58.

449

Klark nam se u Beogradu dodvoravao, a čim je otišao Srbe nazvao teroristima // «Nedeljnik». 12 jun 2014. S. 12–13.

450

Кristofer Klark: Batakoviću ne dolikuje da me tako napada // «Nedeljnik». 19 jun 2014. S. 5.

451

Батаковић Д. Т. Nervozni pokušaji omalovažavanja. Reakcija K. Klarka na argumentovanu kritiku // «Nedeljnik». 26 jun 2014. S. 5

452

Todorova M. Outrages and their outcomes // Times Literary Suplement. 4 January 2013.

453

Mombauer A. The debate on the origins of World War One (www.bl.uk/world-war-one/themes/historical debates). Из сноски (4): McMeekin S. The Russian Origins of the First World War (Cambridge, Mass., Belknap Press of Harvard University Press, 2011); Idem. July 1914. Countdown to War (Cambridge, Mass., Belknap Press of Harvard University Press, 2013); Schmidt Stefan. Frankreichs Außenpolitik in der Julikrise 1914 (Münichen, Oldenbourg 2007); Mombauer A. The Fischer Controversy 50 Years on // Journal of Contemporary History, 48 (2) 2013. P. 231–240.

454

Ibid.; Mombauer A. July Crisis. Beck Verlag (Germany). 2014.

455

Münkler Herfried. Der Grosse Krieg. Die Welt 1914–1918. Berlin, 2013.

456

©Јohn C.G. Röhl, “Now or never!”. The Resurgence of Serbia and Germany’s first ’blank cheque’ of Novembre 1912“, (paper submitted to Serbian Academy of Art and Science); Он же. “Goodbye to all that (again)?” “The Fischers thesis, the new revisionism and the meaning of the First World War” // International Affairs 91: 1 (2015) 153–166, str. 154, 155, 159; См. подробнее: Он же. Wilhelm II: into the abyss of war and exile, 1900–1941. (Cambridge University Press) Cambridge, 2014.

457

Hastings Max. Catastrophe. Europe goes to War 1914. (William Collins) 2013.

458

Вукотић Д. Хејстингс побија тезу да је Србија крива за Први светски рат // «Политика». 22. октобар 2013. С. 2.

459

Вукотић Д. Нема доказа за амнестирање Берлина // «Политика». 11. новембар 2013. С. 7.

460

Soutou G.-H. L’or et le sang. Le buts de guerre economiques de la Premiere Guerre mondiale. (Fayard) Paris, 1989 (Цит. по: Hastings M. Op. cit. P. XX); О Суту – ученике и докторанте Дирозела – см. подробнее: Keiger J.F. V. The Fischer Controversy, the War Origins Debate and France: A Non-History // Journal of Contemporary History. 48 (2) 2013. Р. 363–375, Р. 369.

461

Ferguson N. Pity of the War. 1999. P. 1–20.

462

Kennedy Paul. The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000. London, 1988.

463

Hastings M. Op. cit. P. XX (’have ploughed more contentious furrows’).

464

Deak Istvan. Beyond Nationalism: A Social and Political History of the Habsburg Officer Corps, 1848–1918. (Oxford University Press) New York, 1990.

465

Zametica John. Op. cit.

466

Оташевић Ана. Крумајх: “Оба табора су крива за избијање Првог светског рата” // «Политика». 15. март 2014. С. 4; Gerd Krumeich: “En 1914, les deux camps ont rempli la poudrière” // «Le Monde». 11.3.2014; G. Krumeich. Juli 1914. Ein Bilanz Mit einem Anhang: 50 Schlüscedokumente zum Kriegsausbruch, “Ferdinand Schöning”. 2014; он же. Le Feu aux poudres. Qui a déclanché la guerre en 1914? Belin, Paris, 2014; Beсker Jean-Jacques, Krumeich Gerd. La Grande Guerre. Un histoire franco-allemande. (TEXTO) Paris, 2008 (2012)

467

Там же.

468

Dérens Jean-Arnault. 1914, la faute aux Balkans. L’attentat de Sarajevo, pretexte aux reecritures de l’histoire. (http://www.monde-diplomatique.fr/2014/06/DERENS/50477).

469

Kaplan Robert D. Balkan Ghosts: A Jorney through History. (Picador) New York, 2005. (1st ed.: 1993)

470

Vojinović Miloš. Christopher Clarke, The sleepwalkers – How Europe went to war in 1914. // Balcanica. XLIV. Beograd, 2013. P. 423.

471

Ibid. P. 324; интересно, как бы отреагировал Гордон Крэйг (Craig Gordon. The Politics of the Prussian Army 1640–1945. Oxford, 1955.

472

Ibid.

473

Ibid.

474

Павловић В. Први светски рат: одговорност и дуго трајање // Момбауер А. Указ. соч. С. 211–221, 218–220.

475

Антић Чедомир. Christopher Clark, The Sleepwalkers… // Анали Правног факултета у Београду, година LXI, 1/2013. С. 314–319; Шаренац Данило. О књизи Месечари. Како је Европа ушла у рат 1914 професора Кристофера КларкА // ВИГ. 1/2013. С. 267–280; Šarenac Danilo, Manojlović Olga. Prvi svetski rat – Uzroci, posledice, sećanja // Beton. № 143. Sreda 22. januar 2014.

476

Шаренац Д. Указ. соч. С. 270.

477

Јанц О. Указ. соч. С. 40, 79.

478

Aleksov Bojan Clark. Christopher Clarke. The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. (http://www.academia.edu/6453726/REVIEWS).

479

Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 12–13.

480

Beсker J.J. Op. cit. P. 58.

481

Clark C. Op. cit. P. 453–454.

482

Ibid.

483

Pfefer L. Op. cit. S. 51, 152–153; В 2014 г. в Баня Луке в издательстве «Беседа» вышло репринтное издание этой книги. Воспоминания Пфеффера объединены под одной обложкой с мемуарами защитника Г. Принципа: Како сам бранио Принципа и другове, од адвоката Др Рудолфа Зистлера. Љубљана, 1937.

484

Jelavich Barbara. Op. cit.

485

Pfefer L Op. cit. S. 99–100.

486

Jelavich Barbara. Op. cit. P. 141: “Narodna Odbrana was particularly attacked, because some of the activities of that organization were known. In fact, the weakness of the Habsburg explanations of why they needed to adopt a strong policy toward Serbia lay in this lack of specifics. Their officials could not provide concrete evidence either of an officially sponsored Serbian conspiracy, or even that in spring 1914 the Serbian government had encouraged terrorist activities”.

487

Ibid. P. 170. Сноска к С. 98/99. Чурчин указывает, что Визнер, помимо архивных материалов, использовал книгу “Тајна превратна организација”, а также статьи Чеды Поповича и Божина Симича (Марцо) в «Новой Европе». Самая крупная его работа: Die Schuld der serbischen Regierung am Mord von Sarajewo // Die Kriegsschuldfrage. 4/1928. S. 307–395.

488

MacMillan Margaret. The War that ended Peace, The Road to 1914. (Random House) New York, 2013. P. 545.

489

Ibid. P. 547.

490

Ibid.

491

Баздуљ М. Указ. соч. С. 38.

492

MacMillan М. Paris 1919: Six Months That Changed the World. (Random House) 2001 (2003, 2006).

493

Екмечић М. Мрак лебди над нама // Печат. 296/2013. С. 31.

494

MacMillan М. Op. cit. P. 553–554.

495

Ibid. P. 557.

496

Ibid. P. 559.

497

Blackbourn David. The War that Ended Peace: How Europe abandoned peace for the First World War by Professor Margaret MacMillan // The Guardian. Thursday 24 October 2013. (David Blackbourn автор книги «The Long Nineteenth Century: A History of Germany 1780–1918».

498

Екмечић Милорад. Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918? // «Печат». Бр. 295, 296/2013. С. 25–35, С. 23–31.

499

Митровић Андреј Немачки издвојен корак // «Борба». 15 јули 1991 (Цит. по: Štrbac Čedomir. Afrički zapisi 1988–1992. Beograd, 2013. S. 366).

500

Д.В. Професор Андреј Митровић о „прекомпоновању” историје // «Политика». 11. новембар 2013.

501

Кљакић Сл. Ревизија прошлости у режији великих сила // «Политика». 9. јун 2013. С. 10–11.

502

Там же.

503

Јанц О. Указ. соч. С. 15.

504

Džonston Dijana. Suludi Krstaši, Jugoslavija, NATO i obmane Zapada. Beograd 2005; Johnstone Diana. Fools’ Crusade. Yugoaslavia, NATO and Western Delusions. (Monthly Review Press New York and Pluto Press London) 2002. Р. 90–91.

505

Beginning the Great War. A Virtual Roundtable. Invited Cambridge authors to eexplore the main reasons for the outbreak of The Great War (http://www.cambridgeblog.org/2014/07/beginning-the-great-war#sthash.R8JRCyQX.dpuf). С.14.

506

Полемика о Гаврилу Принципу // «Политика», 15. септембар 2013. С. 15; Пиштало В. Принцип и Процес // «Политика». 25. јануар 2014. С. 3; Две трећине грађана Принципа сматра херојем (Анкета “Нинамедије” за Политику) // «Политика». 15. септембар 2013. С. 15.

507

Поћорекова најава рата годину дана пре изврšења Сарајевског атентата // «Политика». 6. и 7 јануар 2014;

508

Nemački i austrijski mediji o ulozi Srba u Velikom rat: Srbija ’dokazuje nevinost’ // «Novosti» (Frankfurt). 13. januar 2014.

509

Вукотић Драган. Неодољива привлачност нове истине // «Политика». 15. јануар 2014 (помимо процего автор ссылается на: 1914 Die Ulnheimliche Aktualität des Ersten Weltkriegs, Der Spiegel – Serie über Europeas Ur-Kastrophe).

510

Sundhaussen Holm. Sarajevski atentat, Srbija i duh 1914 (https://www.Peščanik.net 25/11/2014. перевод доклада на конференции, состоявшейся в Берлине 4 июля 2014 г. «Das Attentat von Sarajevo. Serbien und der Geist 1914».

511

Ibid.

512

Јанц О. Указ. соч. С. 79.

513

Tunstall G. Op. cit. P. 202–203.

514

Оташевић Ана. Сви су жртве, хероји се не помињу. Политика на Вердену, попришту велике битке Првог светског рата // «Политика». 17 и 18. новембар 2013.

515

Там же.

516

Mitrović А. Fric Fišer… S. 9–53, 33–35; Duroselle Jean-Baptiste. La Grande Guerre des Français 1914–1918, L’incompréhensible. (Perrin) Paris, 2002. P. 27–28; Keiger J.F.V. The Fischer Controversy, the War Origins Debate in France: A Non-History // Journal of Contemporary History. 48 (2) 2013. P. 363–375, 364.

517

Keiger J.F.V. Op. cit. P. 365–366.

518

Otte T. G. Outcast From History’: The Fischer Controversy and British Historiography // Journal of Contemporary History. 48 (2) 2013. P. 376–396, 384.

519

Ibid.

520

Манојловић О., Шаренац Д. Указ. соч. (авторы ссылаются на: “Centenary News provides an overview of European First World War Centenary plans so far” http://www.centenarynews.com/article?id=1026).

521

Macleod Jenny. Britishness and Commemoration: National Memorials to the First World War in Britain and Ireland // Journal of Contemporary History. 48 (4). Р. 647–665, 648–649.

522

Oltermann Philip. Germany’s low-key plans for first world war centenary critisised // “Guardian”. Sunday 2 March 2014.

523

Има ли Европа заједничко сећање на Први светски рат? (Vesti B 92, subota 1. 3. 2014, Izvor: BETA).

524

Edvin Habek Miroslav. Husnija Kamberović: Sarajevski atentat i danas služi za raspirivanje razmirica // «Novosti». № 739. 17.02.2014.

525

Гаврило Принцип је био борац против окупатора // «Политика». 4. децембар 2013; в том же ключе Филипович высказывался на круглом столе, организованном федеральным телевидением в Сараево. В программе также принимали участие организаторы конференции и др. Слободан Шоя – бывший посол Боснии и Герцеговины в Париже.

526

Оташевић А. // «Политика». 15 март 2014.

527

См.: http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Gedenkjahr2014/Veranstaltungsreihe_1914-2014/140314_Julikrise-1914.html

528

Казимировић Милош Хабзбург је хтео и добио рат // «Политика». 15. јануар 2014. С. 1, 4.

529

Leidinger Hannes, Moritz Verena, Moser Karin, Dornik Wolfram. Habsburgs Shmutziger Krieg. Ermittlungen zur österrreichisch-ungarschen Kriegsführung 1914–1918. Residenz Ferlag. 2014.

530

Би-Би-Си: Ко је крив за Први светски рат? ТАНЈУГ, Из Лондона, среда 12. фебруар 2014; World War One: 10 interpretations of who started WW1. BBC News Magazine. 12 February 2014.

531

Beginning the Great War. A Virtual Roundtable. Invited Cambridge authors to eexplore the main reasons for the outbreak of The Great War (http://www.cambridgeblog.org/2014/07/beginning-the-great war#sthash.R8JRCyQX.dpuf)

532

Ibid.

Вернуться к просмотру книги Вернуться к просмотру книги